До здравијих језера уз помоћ Европе

Српска језера биће здравија, или ће барем прецизније бити дијагностиковане њихове „бољке”, захваљујући пројекту „Биолавеб”, који ЕУ финансира са 900.000 евра кроз програм за иновације и истраживање „Хоризонт”. Институт за хемију, технологију и металургију (ИХТМ) ће у наредне три године, као носилац овог пројекта, добити трансфер знања из две водеће европске научне установе – Норвешког института за истраживање вода и Француског националног института за пољопривреду, храну и животну средину.

Осим чланова једанаесточланог пројектног тима ИХТМ, новим вештинама овладаће најмање три пута више истраживача, а очекује се да ће се и многи студенти биологије и хемије животне средине укључити у реализацију овог пројекта. Крајњи циљ је да се методе праћења квалитета вода, које су развијене последњих десетак година, уграде у наше законе и правилнике.

– Инострани стручњаци ће помоћи да успоставимо савремени биомониторинг стајаћих вода, какав се данас примењује у Европи – каже руководилац пројекта др Милош Ћирић, виши научни сарадник у ИХТМ.

Према стандардима ЕУ које тек треба да досегнемо, еколошки статус неке водене средине се не одређује само хемијским него и биолошким параметрима. На пример, хемијском анализом се утврђује да ли у води тренутно има тешких метала, али се не може знати да ли је неко загађење „протутњало” месец, два раније. Због тога напредни концепт биомониторинга почива на праћењу организама који су својеврсни „сензори”, тј. показатељи колико је вода добра. Уколико дође до загађења, осетљиве врсте ће нестати и по томе ће истраживачи знати да се налазе „на месту еколошког злочина”.

Да би поређење с криминалистичком истрагом била комплетно, неопходно је укључити форензику. Тачније ДНК анализу, што је и срж методе биомониторинга која ће из Европе стићи у Србију преко Норвешке и Француске.

– Уместо да стручњаци из завода и агенција за заштиту животне средине узимају мноштво узорака воде да би утврдили има ли или нема организама-сензора, убудуће ће моћи да помоћу њихових ДНК трагова посредно реконструишу шта се и када догодило. Такав приступ је и економичнији. За исто време обради се много више узорака, што значи да ће и надзор моћи чешће да се спроводи. За наше прилике то је веома битно, јер имамо мањак стручног кадра – објашњава др Ћирић.

„Водена огледна поља”, на којима ће се стручњаци из Француске и Норвешке демонстрирати преимућства нових биомониторинг метода, биће Савско језеро у Београду (донекле природно језеро, део тока реке Саве), Печена Слатина (природно слано језеро у Банату) и Плава Бања (вештачко језеро крај Кикинде, на месту некадашњег глинокопа).

– Целокупно водно благо у Србији је угрожено, језера нису изузетак. Она плаћају цех коришћења вештачког ђубрива, чији се азот и фосфор таложио у земљи, а затим завршавао у акумулацијама. Услед промене хемијске слике воде долази до пренамножавања штетних организама, попут цијанобактерија. Такав случај је на природним језерима Палић и Лудош, али и на многим хидроакумулацијама које се користе за водоснабдевање, попут ужичког језера Врутци – каже виши научни сарадник ИХТМ.

Ако је за утеху, ни слика европских језера није боља – епоха вештачког ђубрива оставила је дубоке ожиљке. Трагови азота и фосфора нађени су чак и у високопланинским, ледничким језерима Скандинавије. С обзиром на то, лако је замислити шта се све слило у наша равничарска језера, услед олаког посезања за хемијом у пољопривреди.

– Што су стајаће воде дубље то је процес опоравка спорији. Језера у Србији су срећом плитка, али ће и овде бити потребно много времена, стрпљења и труда да би се стање побољшало. Када кажемо да радимо у корист будућих генерација, то није пука фраза. Ефекти свега што примењујемо за оздрављење вода и што ћемо тек применити осетиће се тек за неколико деценија – закључује др Милош Ћирић.