Дигитални докази налазе се свуда око нас
Живот је увек бржи од права, а модерне технологије данас су више злоупотребљене за криминалне активности него што су корисне за откривање и сузбијање кривичних дела, па је неопходна додатна законска регулатива која би прецизирала коришћење дигиталних доказа у кривичном поступку, речено је на Копаоничкој школи природног права, на катедри „Право на слободу”.
– Дигитални подаци данас могу да прате понашање човека и да на основу тога процене да ли је неко у ризику да постане жртва кривичног дела. Надзорне камере не могу да предвиде злочин али могу, на основу биометријских података, да препознају особу која је већ била осуђивана. Важан извор информација, које могу бити и доказ у кривичном поступку, данас су и снимци и фотографије које се постављају на друштвеним мрежама – рекао је уредник катедре др Милан Шкулић, судија Уставног суда Србије и професор кривичног процесног права на Правном факултету Универзитета у Београду.
Професорка овог факултета др Вања Бајовић нагласила је да су дигитални докази свуда око нас, па да је зато неопходно законом прецизније одредити њихову улогу у кривичном прогону.
– Сваки дигитални запис у кривичном поступку треба да има статус исправе, којом се оптужница поткрепљује на исти начин као и другим материјалним доказима. Као доказ се користи и хакована комуникација која је остварена путем „Скај” апликације, иако се поставило питање да ли се шпијунажом ове комуникације нарушава приватност – казала је др Бајовић.
Исто тако приватност могу да наруше и надзорне камере на јавним местима, као и праћење кретања помоћу базних станица мобилне телефоније. Кривичари сматрају да се мора пронаћи баланс између права на приватност и потребе откривања криминалитета.
Оптужени се често позивају на то да се снимци са надзорних камера не могу користити као доказ у кривичном поступку, указала је др Ивана Миљуш, доцент Правног факултета у Београду. Ако би, на пример, камере у јавној гаражи снимиле убиство које се тамо догодило, такав снимак може се употребити као доказ у кривичном поступку.
– Модерна трговина дрогом данас се одвија путем дронова, па начини откривања и кривичног прогона морају следити промене у начину извршења кривичних дела – навела је др Миљуш.
Едукација о новим технологијама била би веома важна на пољу откривања криминалитета који се врши уз помоћ платних картица, нагласила је Снежана Јаковљевић, правник у „Поштанској штедионици”.
– Будући да имамо камере на банкоматима, поставља се питање да ли то нарушава право на приватност корисника банкарских услуга, али је то неопходно због откривања извршилаца кривичних дела. Када плаћате картицом преко интернета – може доћи до компромитације података и онда се може десити да вам неко скине новац са рачуна на неком банкомату на Тајланду. Некада је у оваквим случајевима реч и о системским преварама – указала је Снежана Јаковљевић.
Др Андреја Михаиловић, сарадник у настави на Правном факултету у Подгорици, изнела је податак да се више од 90 одсто информација модерног друштва налази у рачунарским системима или „клауд” базама, тако да су све ређа кривична дела која се не могу доказати електронским доказима, будући да готово иза сваке људске активности данашњице остаје „траг” у форми дигиталног записа.
– Значај електронских доказа шири се у тандему са све већом употребом паметних телефона као примарног медија комуникације у данашњем друштву. На пример, интерна меморија рачунара и његова СИМ картица, остављају велики број трагова који се могу користити као доказ у правним поступцима. Међутим, док дигитални записи са једне стране представљају моћан доказни ресурс у кривичном поступку, са друге стране реч је о најрањивијем доказном средству због високе могућности манипулације који битно девалвира њихов доказни потенцијал – навела је др Михаиловић.
Нагласила је да је далеко једноставније изменити или уништити доказе у дигиталном облику него када је реч о доказима у физичком облику. Они који су спретни са модерним технологијама могу врло лако изменити време или садржину електронске поруке или имејла.
– У зависности од софтвера и техничких вештина манипулатора, измена може бити неприметна, без обзира на компетентност и опрему стручњака за дигиталну форензику. Самим тим веома је тешко поуздати се у њихову доказну снагу. Проблем са прикупљањем доказа додатно је изражен код података који су у стању „чувања тајности”, чије дешифровање представља комплексни дигитално-форензички подухват. Иако може бити једноставно лоцирати „податке о подацима” путем специјализованих форензичких инструмената, они су такође изузетно деликатни. Зато су форензички верификована опрема, стандардизоване и недвосмислене оперативне процедуре кључне за осигурање интегритета, аутентичности, поузданости и валидности базе података или било које друге врсте електронских информација о доказима током судског поступка – објаснила је др Андреја Михаиловић.
Дигиталну форензику упоредила је са Рубиковом коцком, коју је тешко склопити. Међутим, стручњаци морају да пронађу адекватан одговор на сајбер нападе који наносе огромну штету глобалној економији. Процењује се да високотехнолошки криминал данас представља највећи трансфер економског богатства у историји, већи од глобалне трговине дрогом, речено је на Копаоничкој школи природног права.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


