Мрачна слика српске Јустиције

Гледаоци који имају времена и стрпљења да прате телевизијске преносе заседања Народне скупштине можда ће закључити да је стање правосуђа у Србији на веома ниском степену развоја. Оно што им свакако најпре падне у очи јесте да народни посланици велики део свог учешћа у расправи о тачкама дневног реда потроше говорећи о финансијским и другим прекршајима представника других, њима супротстављених странака, било да су „доносили штетне одлуке”, „једноставно крали” или „омогућавали својим партијским друговима да се незаконито обогате”, а за те преступе они нису и, судећи по досадашњој пракси, никада и неће кривично одговарати.

У жару ових вербалних напада нико од посланика не стиже да се сети да своја сазнања о преступницима достави надлежним органима, који би, ваљда, имали обавезу да поступе у складу са својим овлашћењима и изрекну казне кривцима.

Онда би, претпостављам, и посланици имали више времена да се на прави начин посвете послу за који су изабрани, уместо што се такмиче у вређању политичких противника.

Војислав М. Станојчић,

Београд