Mračna slika srpske Justicije

Gledaoci koji imaju vremena i strpljenja da prate televizijske prenose zasedanja Narodne skupštine možda će zaključiti da je stanje pravosuđa u Srbiji na veoma niskom stepenu razvoja. Ono što im svakako najpre padne u oči jeste da narodni poslanici veliki deo svog učešća u raspravi o tačkama dnevnog reda potroše govoreći o finansijskim i drugim prekršajima predstavnika drugih, njima suprotstavljenih stranaka, bilo da su „donosili štetne odluke”, „jednostavno krali” ili „omogućavali svojim partijskim drugovima da se nezakonito obogate”, a za te prestupe oni nisu i, sudeći po dosadašnjoj praksi, nikada i neće krivično odgovarati.

U žaru ovih verbalnih napada niko od poslanika ne stiže da se seti da svoja saznanja o prestupnicima dostavi nadležnim organima, koji bi, valjda, imali obavezu da postupe u skladu sa svojim ovlašćenjima i izreknu kazne krivcima.

Onda bi, pretpostavljam, i poslanici imali više vremena da se na pravi način posvete poslu za koji su izabrani, umesto što se takmiče u vređanju političkih protivnika.

Vojislav M. Stanojčić,

Beograd