Тачке повезивања

Ексклузивном изложбом прослављене њујоршке уметнице Кики Смит отворена је у септембру Галерија „Дотс” у Београду, на доњем Дорћолу. Галерију је отворила Љуба Јовићевић, која више од три деценије живи и ради у Риму, где руководи галеријом „Atelier”. Тренутно је у току изложба „Unseen – непредвидиве форме цртежа”

Шта означава назив „Дотс”?

Назив „Дотс” је име фондације која је оснивач галерије. „Дотс” су тачке повезивања између фондације, галерије и хуманитарног рада.

Кроз рад галерије, односно организацију уметничких догађаја и обезбеђивање финансијских средстава, даје се подршка деци без родитељског старања.

На нивоу галерије, тачке повезивања су између уметника и публике, локалне и међународне уметничке сцене, уметника и кустоса, пре свега с фокусом на младе уметнике. И галеријски тим чине тачке повезивања. Поред мене, која сам кустоскиња галерије, тим чине и Мирјана Душић, уметничка директорка и Исидора М. Николић, дизајнерка. Све три имамо дугогодишња искуства у кустосирању, продукцији изложби, издавачкој делатности и дизајну, али из различитих перспектива.

Како је дошло до сарадње са великом Кики Смит?

Наша идеја је била да галерију отворимо изложбом уметника којим би привукли пажњу, како стручне, тако и шире публике. Дуго смо истраживале светску уметничку сцену, актуелне изложбе у свету, уметнике који су били присутни на Венецијанском бијеналу. На списку уметника за које смо сматрале да би били интересантни, Кики Смит нам је свакако била на првом месту. Осим што се сматра једном од најзначајнијих савремених уметница, била нам је привлачна због разноврсности тема које обрађује, као и због техника у којима се изражава. Изложба је била тако осмишљена да свеобухватно прикаже њено вишедеценијско стваралаштво, те су биле изложене њене скулптуре, цртежи, графике и таписерије.

Шта је пресудило да Кики Смит у свој густ распоред стави и Београд?

Мислимо да је пресудно било то што је моја колегиница Мирјана Душић била кустоскиња колективне изложбе у Музеју савремене уметности Војводине, на којој је излагала и Кики Смит 2017. године. Та изложба је била јако посећена и пропраћена публикацијом, што нам је омогућило увод у прве преговоре. Пријатно нас је изненадио њен пристанак да излаже у галерији која је тек требало да започне са радом. Даљи договори су ишли преко Галерије „Пејс” из Њујорка, која је заступа, што је за нас такође било својеврсно искуство сарадње са тако престижном институцијом. Онда је на пролеће ове године Кики Смит лично дошла у Београд да нас упозна и види изложбени простор. Пошто су грађевински радови још увек били у току, биле смо готово сигурне да ће се после те посете одустати од изложбе. Кики је пажљиво разгледала непостојећу галерију, тј. простор будуће галерије, која је била још у сивој фази, и прокоментарисала да ту види „велики потенцијал”. Од тог тренутка смо схватиле да је она, пошто нас је упознала, имала у нас пуно поверење.

Тренутно је у току изложба „Unseen – непредвидиве форме цртежа”. Како сте заправо замислили излагачки концепт галерије?

Један од циљева Галерије „Дотс” је оснаживање позиције савремене уметности у друштву кроз подршку и промоцију уметничког стваралаштва, као и повезивање локалне с интернационалним уметничким сценама. Фондација „Дотс”, која је оснивач галерије, у децембру 2021. је започела „Young Art Program”, који се састоји у подстицању, промовисању и финансирању уметничког стваралаштва младих уметника. Фондација има у плану да кроз организацију групних и самосталних изложби у галеријском простору, као и у галеријама у иностранству, те кроз објављивање публикација, промовисање на сајту и друштвеним мрежама, пружи уметницима већу видљивост.

Тек сте почели, а на отварањима и посети изложбама има много публике. Нисте још значајно медијски експонирани, па, како се стиже до публике?

Вест о изложби Кики Смит се брзо пронела. Њено присуство током поставке и на отварању је била права атракција. Несебично је давала интервјуе, упознавала друге уметнике, младе кустосе. Док смо радили на поставци, у неколико наврата је поменула да је до сада имала пуно изложби, али да је највише интересује да изложбу посећују млади. Њен циљ смо у потпуности испунили. Имали смо велики број посетилаца са неколико уметничких академија, али и гимназијалаца. У неколико наврата се чекао ред да се уђе у галерију. Број посетилаца је експоненцијално растао. Нажалост изложба је трајала само шест недеља, али ју је видело готово 3.000 људи.

У Риму дуги низ година водите галерију „Atelier”. Какав је тамошњи програм, концепт и колико су римска искуства пренета и помогла у организовању Галерије „Дотс”?

Моје искуство од двадесет и више година у осмишљавању и реализовању изложби има неоспоран значај, постоје многе сличности у вођењу и развијању програма, осмишљавању изложби. Ана Лазнибат, кокустос галерије, и ја смо успеле да поставимо око стотинак изложби за ових двадесет и више година. Врло често сам сарађивала са нашим уметницима и кроз те сарадње сам на неки начин увек била присутна и на нашој уметничкој сцени коју сам проматрала из једне посебне, може се рећи, неутралне перспективе, с обзиром на то да у Риму живим већ 35 година. Свакако да је заједнички концепт обе галерије размена и дијалог међу уметницима и кустосима, али пре свега скретање пажње на нове уметничке праксе и радове.