Размирице Европске уније и Турске због Кипра

Одлука Организације турских држава, у којој главну реч води Анкара, да се квазидржави на северу Кипра да статус посматрача, изазвала је оштра реаговања на западу, поготово у Европској унији. То ће сигурно још више удаљити Брисел и Анкару, која већ неколико деценија не успева да пронађе калауз за капије уније.

У Бриселу истичу да је та одлука Организације турских држава за жаљење и у супротности је с Повељом Уједињених нација, којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет чланица светске организације, истичу у Бриселу.

„Европска унија признаје само Републику Кипар као субјекат међународног права у складу са резолуцијама УН”, речено је у реаговању Брисела на одлуку која је донета на недавном самиту Организације турских држава.

Поред Турке њени чланови су и четири бивше совјетске републике – Казахстан, Узбекистан, Киргизија и Азербејџан, док статус посматрача имају Туркменистан као и Мађарска. У Министарству спољних послова у Анкари наглашавају да у „потпуности одбацују критике Брисела” због давања статуса државе посматрача турској републици северни Кипар.

„Они су неодвојиви део турског света и њихово је природно право да развијају односе у свим областима с тим земљама. Европска унија не може да се ослободи притисака и погрешне политике коју у овом случају воде Атина и кипарски Грци”, речено је у реаговању МИП-а.

Кипар је подељен средином 1974. године после турске војне инвазије која је изведена под изговором да Никозија планира да се интегрише с Атином. Турци су касније на северу острва прогласили своју државу коју је досад признала само Анкара. Република Кипар је члан Уједињених нација, а 2004. године је примљена и у Европску унију док је „турска држава” на северу острва остала изолована и преживљава захваљујући помоћи Анкаре.

„Кипарски Турци, односно њихова држава, неодвојиви су део турског света. Анкара ће наставити да улаже напоре да убеди међународну заједницу да турски Кипар призна као независну државу. Пре или касније свет ће прихватити ту реалност”, уверен је председник Тајип Ердоган док у исто време Турска нема дипломатске односе с Републиком Кипар.

То је један од проблема који оптерећују приближавање Брисела и Анкаре, која је 1999. године стекла статус кандидата за улазак у ЕУ, а 2005. почела приступне преговоре који још нису одмакли од почетка. После незапамћених прогона присталица имама Фетулаха Гулена, који је осумњичен за покушај државног удара 2016. године, преговори су практично прекинути. У Европском парламенту предлажу да се они и формално обуставе пошто Анкара не поштује елементарна људска права и слободе.

Разговори Грка и Турака о поновном уједињењу Кипра, који су деценијама вођени под покровитељством Уједињених нација, запали су у ћорсокак из кога се у овом тренутку не види излаз. Две стране имају непомирљиве ставове око кључних проблема: грчка страна је за стварање федерације две заједнице док су Турци за формирање две независне државе. Последњи сусрет делегација одржан је у Швајцарској 2019. године.

Две стране досад нису успеле да разјасне кључне проблеме: судбину несталих лица током сукоба 1974. године као и повраћаја грчке имовине коју су Турци запосели на северу острва. Никозија тражи демилитаризацију острва, односно повлачење више од 30.000 војника које Турска држи на северу Кипра. У Анкари за то не желе да чују.

„Република Кипар ће и убудуће као и досад поштовати резолуције СБ УН о решењу кипарског проблема. Ми сматрамо да треба постићи договори о стварању федералне државе две заједнице – грчке и турске”, истичу у влади у Никозији. У томе уживају подршку и ЕУ и УН.

Мали су изгледи да ће се разговори наставити пошто Турци наглашавају да хоће да преговарају, али само о стварању своје државе на северу острва, неће више да губе време. Последњи покушаји генералног секретара УН Антонија Гутереса да делегације две заједнице поново доведе за преговарачки сто нису дали резултате.