Бол у леђима може да се излечи и без операције

На Војномедицинској академији у току године се обави велики број најразноврснијих и најсавременијих операција кичме. Практично зато нема потребе за одласком пацијената у иностранство због лечења проблема на кичменом стубу. Постоји велики број професија које су угрожене због преоптерећења кичме па траже помоћ неурохирурга. То су информатичари, професори, професионални возачи, земљорадници, чиновници, новинари, хирурзи… Људи који се баве овим професијама захтевају често коришћење превозног средства, подизање терета, рад у принудном положају, дуго седење или стајање у истом положају.

Др Оливера Јованикић (Фото: лична архива)

Асистент др сц. мед. Оливера Јованикић, неурохирург Клинике за неурохирургију Војномедицинске академије, истиче да хронични бол у леђима није знак да је увек неопходна операција. Постоје многи лекови и процедуре које данас омогућавају да се хроничан бол у доњем делу кичменог стуба лечи без операције (конзервативно). Најважније је постављање правилне дијагнозе порекла и природе бола.

– Тада ће и лечење, разуме се, бити успешно. Хронични бол у доњем делу леђа прати велики број различитих симптома. За неурохирурга је веома значајан симптом поремећај функције мокрења или губитак одређених покрета. У тим случајевима је операција неопходна. Да би се поставила дијагноза, најчешће се ради снимање магнетном резонанцом без контраста, а веома често препоручује се и снимање скенером, електромионеурографија нерава и мишића доњих екстремитета, а такође и снимање рендгеном – истиче наша саговорница, која је докторирала на тему лечења хроничног бола минимално инвазивним процедурама.

Постоји више фактора који могу довести до операције на кичменом стубу. То су повреде кичме (услед саобраћајне несреће, пада, скока у воду са висине), обављање послова који захтевају дуго седење или стајање, константно подизање терета или стално коришћење превозног средства. Могућ је и наследан фактор у настанку обољења, пре свега везивног ткива кичменог стуба. Старење кичменог стуба је природан процес и то често захтева лечење операцијом.

– Најчешће су операције услед дегенеративне промене на кичменом стубу или оштећења лигамената кичме (дискус хернија, спондилолистеза, обољење малих зглобова кичме). Ове операције су посебан део неурохирургије. У многим земљама се заступа мишљење о потреби настанка посебне специјализације/субспецијализације – спиналне хирургије – каже др Јованикић, која обавља десет врста прегледа ултразвуком, међу којима је и преглед периферних нерава и мишића.

Данас, након операције кичме, пацијент може да устане из кревета најчешће веома брзо – истог или већ следећег дана. Током наредна два-три дана прати се стање оперативне ране, као и опште стање пацијента. Уколико све протиче без компликација, пацијент се отпушта кући и долази на превијања у амбуланту. Затим следи опоравак, током кога се различитим методама физикалне терапије побољшава његов ход, постура, снага мишића, опорављају се периферни нерви или кичмена мождина, који су пре операције били оштећени. – Комплетан опоравак може да траје од шест недеља до две године (у најтежим случајевима, на пример, код прелома кичме). Најтеже повреде кичме често захтевају више операција и специфичну и дуготрајну рехабилитацију која може трајати и више година. У опоравку оштећења кичме, нерава и кичмене мождине значајну улогу има такође хипербарична комора. Хипербарична комора се препоручује после операције као део комплексног лечења пацијента. Наравно да је увек боље спречити него лечити. Савремени начин живота доводи до дуготрајних оптерећења кичменог стуба. На то утичу дуготрајно седење, нарочито у истом и неправилном положају, одсуство физичке активности, нарочито пешачења, невежбање мишића који правилно држе кичмени стуб, подизање терета, физички рад, коришћење превозних средстава учестало. Свакодневно вежбање, пешачење, пливање, повремена примена хипербаричне коморе значајно може успорити старење кичме и потребу за њеним лечењем – напомиње др Јованикић и додаје да је познавање заштитних положаја при подизању великих терета изузетно значајно. Велики значај у превентиви има и физикална терапија.