Зуби НАТО-а, Космет и Србија

Као ученик Гимназије у Пећи, далеке 1963. године, индоктриниран језиком социјалистичко-комунистичке земље, у писменом задатку написах да су амерички пси рата напали Кубу у Заливу свиња 1961. године али да нису успели да сруше Фидела Кастра. Моја професорка српског језика црвеним мастилом подвуче синтагму амерички пси рата и на маргини уписа – Американци. Мало ме је пецнула девалвација моје синтагме, али сам схватио да се професорска не пориче.

Данас, 2022. године, на титлу вести читам „НАТО снаге на Косову су спремне”, па се питам да ли је ово 1963. или 2022/23. година, само у обрнутом смеру? А против кога су спремне? Против албанских екстремиста сасвим сигурно нису, јер то новорођенче негују већ деценијама. Својим ултиматумом 1999. године прогнао је српски народ са територија јужно од Ибра (250.000), остало их је само неколико немоћних десетина хиљада у игри „Ветра и Храста”. (То је роман Синана Хасанија, Албанца, председника Председништва СФРЈ и врховног команданта оружаних снага СФРЈ 1986/1987. године, објављен 1983. године.) Чији се Храст данас „поиграва” на Ветру и зашто албански екстремисти прогањају Србе? „Кад пролеће касни” Срби се питају да ли данас смеју да кажу „У својој смо кући”? (То су књиге Фадиља Хоџе, високог функционера САПКМ и СФРЈ, народног хероја, члана Председништва СФРЈ од 1972. до 1978. године, критикованог у СКЈ збор пропуста у сузбијању албанског национализма 1981, а 1987. године искљученог из СКЈ, наведене књиге су објављене 1980. и 1972. године.)

Питам се да ли је „држава Косово” свршена ствар, а захтев Срба за формирање Заједнице српских општина прича за малу децу, како то каже Азем Власи. (Био је председник Савеза социјалистичке омладине Југославије од 1974. до 1978. године и високи функционер у политичком врху СФРЈ све до 1989, правник и адвокат по струци, Албанац који неизмерно воли „државу Косово”, али је децу послао на школовање у САД, где су остала да живе.) Све су то наводно обесправљени Албанци, а таквих је велики број.

Шта ли је НАТО радио на Космету тих седамдесетих, осамдесетих и деведесетих година прошлог века па није приметио да су и тада, као и сада, Албанци уживали сва права (свој језик и комуникације, установе просвете, науке и културе, право на самоуправу и привредни развој и све друго, ништа мање од Срба) све до контрареволуције 1989. године, када су јавно истакли „државу Косово” као свој циљ. То ниједна озбиљна држава не би допустила. Да ли је НАТО тада био ватра или вода?

И тако ми се питања нижу, а одговоре нагађам. Зашто је Америка покушала да нападне слободну и суверену Кубу 1961. године? Вероватно да ослободи Кубу од свога народа. Зашто је бомбардовала Србију 1945? Наводно је због утврђених немачких положаја морала да руши српске градове. А зашто то понови 1999. године, чак 78 дана? Ваљда да би јој одузела Космет, петину територије. Има ли разлике између Залива свиња и Космета и између НАТО-а 1961–1963. и 2022. године? Има. Шездесетих година је имао медведа за вратом, а данас има одрешене руке да притиска и руши државе и народе које одреди као свој циљ. Сила па право. Слобода и суверенитет постоје само колико сила дозволи. Морал, етику, право и сарадњу одређује сила, од случаја до случаја, према свом нахођењу. Државне територије се могу прекрајати према интересима силе, али се америчка интересна сфера не сме дирати. Па зашто су уистину НАТО снаге на Косову спремне? Ваљда да би омогућиле албанским политичким екстремистима да похапсе и прогнају још то Срба што је остало на северу Космета и јужно од Ибра и да доврше своју „мирнодопску мисију”. Ма какав Кумановски споразум. Каква Резолуција 1244. Какви Бриселски и Вашингтонски споразуми. Каква Заједница српских општина. А шта ако Србија каже: Ма какав НАТО, Кфор, Еулекс, Албанци и Срби? Хоће ли Србија с Косметом бити збрисана са земље да би Америка са својим трабантима могла да „дише пуним плућима”? Неће, сигурно, само ће обични Срби, Албанци, Бошњаци и други живети и даље под окупацијом, неки мање, а неки више послушни и покорни. Екстремне албанске политичке вође и њихове присталице свакако ће лепо живети у обиљу. Ко пита народ. Таква нам је демократија с прекоокеанског и овог ближег Запада.

Ех, кад бих својој професорки српског језика могао да вратим писмени задатак из 1963. године на ревизију. Шта ћу. Изгледа да сам остао неписмен и политички и онако. Америка је елдорадо, а НАТО магични мач „екскалибур”, али само за краља Артура. Ко не поверује – сазнаће.

Миодраг Србљак,
самостални просветни саветник у пензији