Многи постали планинари током пандемије короне

У Планинарском савезу Србије (ПСС) спроведена је велика анкета међу онима који радо одлазе у планине. Број анкетираних од око две хиљаде је више него репрезентативан узорак с обзиром на то да Планинарски савез Србије има око 20.000 чланова, што значи оних са плаћеном чланарином у овој години.

Међу планинарском популацијом предњаче жене са 53 одсто. Старосна структура планинара у Србији је забрињавајуће висока јер је свега 4,2 процента младих од 19 до 25 година, а оних од 31 до 35 је свега 9,4 одсто. Најактивније су у освајању планинских врхова особе узраста од 41 до 49 година са 27,6 одсто, а следе их планинари у шестој деценији са 24,3 одсто. Планинарска популација се може похвалити високим образовањем, 70,4 одсто испитаника поседује дипломе факултета и високих школа. Највише је оних који су са планинарењем кренули у периоду пандемије короне, чак 28,5 одсто, следе они са пет до десет година стажа – њихов удео је 22,7 одсто. Од 20 до 50 година привржености планинарском покрету је свега 9,7 процента. Основну планинарску обуку има положено 55 одсто планинара. По достигнутим висинама, највише је оних са попетим врховима бивше Југославије, од 2.200 до 2.900 метара надморске висине попело се 35,5 одсто чланства. Висину 4.200 метара прешло је њих 6,7 одсто, а изнад 5.700 само 2,8 одсто. Они малобројни, који су прешли границу смрти од 8.000 метара, ушли су у уџбенике српског спорта.

Седмичне одласке на акције ван непосредног места живљења може себи приуштити 12 посто анкетираних, једном месечно 33 одсто, док остали то чине неколико пута у години. Месечно за планинарење 51 одсто испитаника може да издвоји до 50 евра, док 30 одсто може и 100 евра.

Лепо је чути да се чак 83,3 одсто анкетираних изјаснило да планинаре доживљава као фамилију, њих 90 одсто је гласало за дружења уз логорске ватре, а 56 одсто се изјаснило да није акција без песме и „трећег полувремена”. Половина испитаних у ранцу има комплет „прве помоћи”, њих 35 одсто кажу да би знали да је употребе , 57 одсто делимично, а готово осам одсто се „не разуме у прву помоћ”. Заинтересовани су да исту науче, уколико би им организације понудиле бесплатну обуку, 73 одсто анкетираних је рекло да би је похађало. Од испитаника, њих трећина мисли да је најоптималнија група од 12 планинара, док 20 одсто сматра да је тај број 18. У погледу оријентације анкетирани планинари су признали да међу њима неки не знају да читају мапе – 12 одсто када се то прерачуна, а телефоном да се оријентише користи шест одсто љубитеља планина. Бар три планинарска чвора зна да веже трећина интервјуисаних.