Одлагање избора никуда не води

Зоран Алимпић, заменик председника Скупштине Београда и градски функционер Демократске странке, требало би да сутра званично преузме све послове и обавезе покојног градоначелника Ненада Богдановића, као председник Скупштине и вршилац дужности првог човека Београда. То ће му бити омогућено захваљујући начелном договору већинских странака у градском парламенту, ДС-а, ДСС-а и Г17 плус, које су се прошле седмице договориле да својим одборницима предложе да изгласају ротацију функција досадашњег председника градског парламента Милорада Перовића (ДСС) и Зорана Алимпића (ДС), као заменика председника Скупштине града Београда. Али, како за "Политику" каже Зоран Алимпић, "ништа није сигурно док било која скупштина заседа".

"Знате, парламент је као темпирна бомба и све остаје неизвесно до сутрашњег заседања Скупштине града. Морам да кажем да све ово можда може да буде и мало погрешно схваћено, па да изгледа да нешто намештамо тим договором. Нисмо ни морали о томе јавно да говоримо, јер право је Скупштине да бира себи председника, али може и да га промени за време мандата колико год пута то жели. Ово је делом и лични договор између Милорада Перовића и мене", каже Алимпић. 

Због чега је замена функција баш у овом тренутку била важна?

Да бисмо могли сви заједно да одамо поштовање градоначелнику Ненаду Богдановићу, који, нажалост, није успео да доврши свој мандат, а то ћемо урадити тако што ћемо сачувати тим који ће да оконча пројекте које је он започео. Иза тог тима и стратегије у већој је мери Демократска странка. Зато смо веома лако постигли договор да председник Скупштине града, који ће вршити послове из надлежности градоначелника, до избора новог буде ипак из ДС-а.

Да ли је било негодовања у ДСС-у? Према овоме што говорите изгледа као да је коалициони партнер исувише лако препустио ову важну функцију.

Неће изгледати много вероватно када кажем да није било великих полемика и проблема. Обично их има када преговарају ДС и ДСС, то је већ традиција. Годинама преговарам са њима, и када смо формирали Скупштину водио сам те разговоре, и било је јако тешко. Није лако преговарати са ДСС-ом јер не попуштају никада, добри су преговарачи. Наравно, ако узмемо да је непопустљив преговарач добар преговарач. Овога пута није било проблема.

Да ли сте можда заузврат нешто обећали ДСС-у? 

Није било потребно да им обећамо ништа више од онога што већ јесмо на самом почетку. Конкретно, део коалиционог споразума био је дупла контрола, што само по себи није лоше. Ако једна странка предложи директора јавног предузећа, онда друга треба да да заменика. У неким јавним предузећима то је урађено, у некима још није.

Због чега? 

Не желим ни на кога да пребацујем кривицу.

Рекли сте да ћете задржати људе из кабинета покојног градоначелника Богдановића. Да ли ће госпођа Радмила Хрустановић бити Ваш заменик? 

Постоји таква идеја, коначно и сам сам био део тог тима. Потребно је правно тумачење овог питања, јер ако нема градоначелника не знам да ли је потребан заменик којем, по закону, у оваквим ситуацијама престаје мандат. Председник Скупштине не постаје градоначелник већ вршилац дужности до избора новог градоначелника. Ово је чудно решење јер ћу истовремено учествовати у извршној и законодавној власти, што је по дефиницији сукоб интереса, али је тако законом предвиђено и зато је и важно да не траје предуго. Није остало много до краја мандата, де факто је то мање од шест месеци, па према томе нема много смисла нешто мењати. 

Шта мислите о ставу да локални избори треба да буду одложени? И о томе да не треба да буде избора док трају преговори о Косову и Метохији?

Мислим да закон мора да се поштује. Није немогуће да партије које имају већину посланика у парламенту одлуче да промене уставни закон, али докле год је на снази логично је да рачунамо да ће бити примењен. Косметски проблем траје већ годинама, и ко гарантује да неће постојати и за годину дана. Где би нас одвело то одлагање? Мислим да можемо да организујемо локалне изборе, а да то нема  утицаја на решавање косовског проблема.

И Ваше име се помиње у кандидатури ДС-а за наредног градоначелника?

Иако звучи као фраза, чињеница је да Демократска странка има много људи који би могли да буду кандидати за ову функцију. Имате Радмилу Хрустановић, која је шест месеци практично била градоначелник, имате Драгана Ђиласа, који је председник Градског одбора ДС-а, и друге високе функционере странке који су сада министри, а можда би могли да буду кандидати. Имамо и 13 председника градских општина, сваки од њих има довољно знања и искуства за кандидатуру. Посао градоначелника је изузетно тежак и одговоран. Искрено, лично нисам баш много заинтересован за то место, али могу да кажем да ДС има најмање 20 кандидата за ту функцију.

Када очекујете доношење закона о Београду?

Да би се поштовао Уставни закон, избори треба да буду расписани до краја године. У току је припрема четири закона – о територијалној организацији, локалним изборима, локалној самоуправи и први пут закон о Београду, који предвиђа за њега неке посебне надлежности које други градови не би имали.

Какве измене би могао да донесе закон о главном граду?

У име Скупштине града именован сам за радну групу при Министарству за управу и локалну самоуправу која ради на припреми тог закона. Још постоје дилеме на који начин ће, рецимо, бити биран градоначелник. Могу, ипак, да кажем да је став свих великих партија које имају већину посланика у Скупштини да се градоначелници и председници општина бирају у скупштинама, посредно, и вероватно је да ће то бити законско решење. Ово је више у функцији стабилности него неке посебне ефикасности и брзине у раду. Мислим да је систем директних избора ефикаснији, али су се његове предности показале само у ретким општинама које су имале агилне председнике који су успели да привуку стране инвестиције. Што се тиче локалних избора, како видим, једино се ДС и надлежно министарство залажу за повратак већинског система. Став осталих странака је да се задржи пропорционални систем, можда евентуално да се цензус са три процента повећа на пет. Постоји и компромисан предлог, који припремају стручњаци из Цесида – то би био комбиновани систем. За сада су ово све предлози.

Да ли то значи да ће при избору градоначелника Београда предност бити на страни оних кандидата чије партије буду имале највећи број одборника у парламенту. Или би можда место градоначелника могла да добије странка која буде имала мањи број гласова на изборима?

Све је могуће. Тешко да једна партија може да има више од 50 процената одборника у Скупштини. Унапред рачунамо на коалицију, а кога ће она да изабере за председника општине или Скупштине – то је ствар договора. То може да буде неко из највеће, али и из најмање партије, ако велики не могу да се договоре. Наравно, није искључено да то буде потпуно нестраначка личност. Нема обавеза да председник буде из партије која има највише одборника.

Не мора, дакле, да значи да ће ДС дати будућег градоначелника Београда?

Очекујем да ће следећи градоначелник бити из Демократске странке, надам се томе, јер је ова партија последњих година добро водила овај град и мислим да ће Београђани то знати да цене. У демократији је, међутим, сваки договор могућ. Али, ако ме питате да ли постоји неки договор између ДСС-а и ДС-а на ову тему – колико знам, не постоји.

Постоји предлог да се београдска изборна јединица подели на десет градских и седам приградских општина, као и да парламент буде дводоми.  Какво је Ваше мишљење о том предлогу?

Пре више од годину дана невладина организација "Палго центар" изашла је са оваквим моделом закона о главном граду. Предложени систем произилази из великих разлика у надлежностима које постоје између градских и приградских општина. Приградске општине имају мање-више све надлежности као и друге општине у Србији. Сада имате ситуацију да се у градској скупштини велики број тачака тиче само 10 централних општина. Ако разговарате о аутобусима ГСП-а, они не возе за Обреновац, градски водовод, такође, није повезан са обреновачким… Ипак, одборници тих општина активно гласају о питањима која се тичу центра, док о њиховим проблемима одлучују искључиво скупштине тих општина. Проблем, дакле, постоји.

Како планирате да га решите?

Скупштина града је упутила министарству предлог сличан моделу "Палго центра". Према том систему, био би оформљен ужи и шири састав Скупштине града. Ужи састав би чинили одборници из 10 централних општина који би имали право гласа за све тачке дневног реда у Скупштини, док би одборници ширег састава учествовали у полемикама и гласали о питањима која се тичу и њихових општина. То је нека врста дводомости која даје већу ефикасност и праведност у одлучивању

Како ће град решити проблем са таксистима?

Ако град већ годинама даје лиценце такси превозницима, логично је и да контролише њихов број и све остале услове предвиђене одлуком. Они јесу приватници, али исто тако обављају и комуналну услугу за град за чији квалитет смо, наравно, ми одговорни. Нема потребе да се силом решава проблем таксиста, али не постоји никакав разлог да они малтретирају и кажњавају грађане Београда да би били примљени на разговор у Скупштини града. Решићемо овај проблем, јасно је да морамо да поштујемо и Устав и закон и градску одлуку – баш овим редом. Јасно је, такође, да такси превозник не може да буде било ко, то се не би допало ни самим таксистима.

Да ли град има механизам за спречавање блокаде Београда? Има ли начина да се казне они који непрописно паркирају возила и праве застој у саобраћају?

Пробајте да паркирате аутомобил на раскрсници па ћете видети да ли ће вас одатле склонити комунална инспекција или саобраћајни полицајац. Ми смо тражили да надлежност саобраћајне полиције буде пребачена на град. У припреми новог закона о главном граду је предложено да Београд формира локалну комуналну полицију, која би одржавала комунални ред, контролисала непрописно паркирање на зеленим површинама, бацање смећа, ломљење клупа, пљување по улицама… Оваква полиција не мора да носи оружје, али треба да има униформе и некакав ауторитет и статус полицајца, да не би могао неко да их истуче, као што се догађало да истуку наше комуналне инспекторе.

Који је тренутно приоритетни пројекат за главни град? Шта ће бити са најављеном изградњом унутрашњег магистралног полупрстена, моста преко Саве и код Аде Хује, лаког метроа…

Наравно да ће бити настављено све што је започето. Ипак, најважнији пројекат за Београд јесте да се у следећа два месеца донесе добар закон о главном граду. Тако би били регулисани односи између града Београда и државе, а тако и решена многа питања. Рецимо, ко је надлежан да одржава мостове и одређене саобраћајнице у главном граду. Сада се догађа, у многим деловима града, да су локалне саобраћајнице боље уређене од регионалних, а логично би било обрнуто. Зашто, ако већ имамо капацитете, република не би препустила Београду одржавање свих путева. Дакле, тражимо додатне надлежности – комуналну полицију, одређене надлежности из области безбедности, инспекцијских послова, социјалне заштите.