Завршен пројекат заштите природе и воде језера Палић

Суботица – Након четири године током којих су примењиване различите мере у више области, завршен је пројекат „Заштита биодиверзитета и вода језера Палић и језера Лудаш” за који је Немачка развојна банка (KfW) донирала укупно 7,8 милиона евра, а град Суботица уложио милион евра.

Загађење језера Палић  у једном периоду достигло је забрињавајуће размере, а међу идејама о његовом спасавању превагнуо је став да је једино решење за опстанак језера уклањање извора хранљивих материја које потичу прекомерни раст алги и доводе до гушења језера. Отуда су предузете мере подељене у две групе: инвестиционе и пратеће.

Кроз четворогодишњи пројекат који је популарно назван „Еколакус” унапређен је рад пречистача отпадних вода Суботице са којег се вода излива у језеро, изграђена је, канализација и потисни вод ка пречистачу. То значи, подсетио је градоначелник Стеван Бакић, да су изграђени 22 километара канализационе мреже на Палићу, црпна станица и пет километара потисног вода. Предузете мере довеле су до тога да се примећује побољшање свих параметара у погледу квалитета воде, рекла је Диана Барна из Завода за јавно здравље. Тако је вода у језеру Палић сада треће класе, што значи да је погодна за рекреацију, док је пре четири године сврставана у пету категорију. Анализе показују да је вода у првом сектору, у делу где где се изливају воде из  пречистача, сада бољег квалитета од оне у четвртом, туристичком делу.

Формиран је заштитни појас и изграђена је бициклистичко-пешачка стаза око језера и урађен санитарни излов из језера, то јест уклоњене инвазивне врсте риба. Уместо очекиваног излова од 50 тона бабушки, на крају пројекта укупно је изловљено 273 тоне ове инвазивне рибље врсте. Захваљујући наведеним мерама биоманипулације прошле године је започело и порибљавање Палића аутохтоним врстама риба, а у оквиру пројекта обновљена је и механизација, посађено 6,8 хиљада садница дуж обале два језера,  рекла је Марта Добо, директорка ЈП „Палић Лудаш”.

„Врхунски стручњаци, на самом почетку спровођења овог пројекта, одредили су где је најпотребније инвестирати како би се постигли најбољи ефекти. Паралелно са тим дефинисани су и критеријуми којима ће се вредновати успешност пројекта. Тако су се искристалисала два кључна параметра. Први се односи на проблем нетретиране отпадне воде. Подсетио бих да смо пре четири године имали 1.500 кућних прикључака из којих су се фекалне воде директно изливале у канал Палић–Лудаш, а на то треба додати и више од хиљаду септичких јама. Други критеријум тиче се укупног уноса фосфора у језеро као главног нутритијента. На почетку пројекта, фосфор је био на нивоу 0,36 милиграма по литру”, рекао је Марко Стојчић, консултант на пројекту.

Он је истакао да је уз залагање града изграђено 682 нових прикључака и толико домаћинстава је прикључено на канализациону мрежу, а сва отпадна вода са Палића се усмерава ка градском пречистачу. Присуство фосфора је смањено, посебно током ове године и по последњим мерењима из новембра износило је 0.19 милиграма по литру, изнео је Стојчић. Додао је да незванична децембарска мерења показују да су вредности фосфора у туристичком делу језера Палић сада 0,17 милиграма по литру.

„По свим параметрима може се рећи да је ово успешан пројекат”, каже Стојчић.

Ипак, није реално очекивати да ће Палић ускоро постати бистро језеро у којем ће без ризика уживати и купачи, већ је и даље потребно пратити анализе Завода за јавно здравље.

Немачка развојна банка као инвеститор према речима Марка Стојчића наставља да прати успешност одржавања пројеката који је финансирала, спроводећи мониторинг и пет година по његовом окончању.

„Урадили смо и документацију шта даље они који се старају о језеру и град треба да ураде, а сматрам да се у основи све те мере своде на одржавање ових инвестиција. Без квалитетног одржавања оно што је до сада урађено неће постићи пуни ефекат.  Потребно је наставити редовно одржавање пречистача, биоманпулацију, али  и константно пратити параметре отпадних вода и брзо реаговати уколико се уочи проблем”, каже Стојчић.