У нашој земљи тренутно нема оболелих од „камиљег грипа”

После завршетка Светског првенства у фудбалу у Катару и повратка навијача у земље у којима живе, постоји бојазан од појаве такозваног камиљег грипа, болести која се ове године већ појављивала у овој држави. Има оних који се прибојавају да би ово обољење могло да „стигне” и до Србије. У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” кажу за „Политику” да у нашој земљи није било сумњи на блискоисточни респираторни синдром – вирус МЕРС ков, тј. да за сада нема лабораторијски потврђеног случаја овог обољења.

На основу тренутне ситуације Светска здравствена организација не препоручује посебан скрининг на тачкама уласка у земљу (граничним прелазима) у вези са МЕРС ков инфекцијом, нити препоручује било каква ограничења у вези са путовањем и трговином.

– Институт „Батут” прати епидемијску ситуацију блискоисточног респираторног синдрома на Блиском истоку, у Европи и свету, преко мреже Светске здравствене организације о надзору над јавноздравственим догађајима који могу представљати претњу по јавно здравље – додају у „Батуту”.

Блискоисточни респираторни синдром је вирусна респираторна болест, који изазива вирус корона МЕРС ков. Болест је први пут идентификована у Саудијској Арабији 2012. године. Вирус може изазвати болести у распону од обичне прехладе до тешког акутног респираторног синдрома (САРС) и болести ковид 19.

Откако је МЕРС ков први пут идентификован у Саудијској Арабији 2012. године, до сада је регистровано 2.607 случајева. Највећи број (84 одсто) свих пријављених случајева је из Саудијске Арабије.

Од почетка 2022. године закључно са петим децембром објављено је шест случајева МЕРС ков, и то у Саудијској Арабији и Очуану. Сви случајеви су примарни и сви осим једног као пут заражавања имају контакте са камилама.

Према подацима СЗО, у Катару су у марту и априлу месеца ове године регистрована два случаја оболевања од МЕРС ков. Пре ових, последњи регистровани случајеви у Катару су пријављени у фебруару 2020. и фебруару 2019. године.

Према проценама Европског центра за превенцију и контролу болести, ризик од одржаног интерхуманог преношења у Европи остаје веома низак.

У Великој Британији је од 2012. године до 12. децембра 2022. године укупно регистровано пет случајева МЕРС ков, од којих су три импортована случаја (у 2012, 2013. и 2018. години), а два секундарна случаја међу члановима породице у 2013. години.

„Камиљи грип” је акутна болест која се манифестује симптомима попут температуре, грознице, кашља, проблемима с дисањем. Клиничка слика може варирати од благе и асимптоматске инфекције до тешке форме болести, с могућим смртним исходом.

Запаљење плућа је чест налаз код оболелих. Гастроинтестинални симптоми, укључујући пролив, такође су регистровани код пацијената. Тешка форма болести може узроковати респираторну инсуфицијенцију која захтева механичку вентилацију и подршку у јединици интензивне неге. Особе с повећаним ризиком од развоја тешке форме болести због МЕРС ков су особе са хроничним поремећајима плућног система, метаболичким поремећајима (укључујући пре свега шећерну болест), болесници с бубрежном инсуфицијенцијом, болесници са малигним туморима, старије особе, као и имунокомпромитоване особе и људи са ослабљеним имунолошким системом.

Постоје бројни докази да су једногрбе камиле извор инфекције и да имају важну улогу у одржавању циркулације вируса на Блиском истоку. Вирус који изазива ову болест се може пренети са особе на особу путем блиског контакта. Преношење вируса међу људима је ограничено, што значи да се МЕРС ков преноси између људи који су у блиском контакту, првенствено на особе које живе с инфицираном особом, или негују или лече оболеле у здравственим установама, без спровођења адекватних мера превенције и контроле инфекције.

СЗО процењује да ће се и убудуће регистровати случајеви МЕРС ков инфекције у земљама Блиског истока и земљама где вирус циркулише међу камилама, као и да ће импортовани случајеви у другим земљама бити особе које су биле у директном контакту са камилама (или су конзумирале сирово камиље млеко или термички необрађено месо). Уколико неко путује на Блиски исток, битно је да по повратку са пута две недеље прати своје здравствено стање. Људи који се разболе и добију температуру и кашаљ, тј. имају значајно акутно респираторно обољење које ремети обављање свакодневних активности морају да се јаве лекару.

Препоруке стручњака за путовање на Блиски исток

Стручњаци су издали препоруке активности које је неопходно преузети за време боравка у подручјима са МЕРС ков инфекцијом, односно за људе који путују на Блиски исток.

Неопходно је придржавање општих здравствених мера предострожности које ће смањити ризик од инфекције.

Потребно је:

- често прати руке сапуном и водом и редовно користити антибактеријски гел за руке на бази алкохола;

- одржавати добру личну хигијену;

- придржати се права употребе безбедне, сигурне хране – избегавати неопходно печено, кувано месо или храну која није припремљена на адекватан начин у хигијенски безбедним условима;

- избегавати конзумирање некуваног меса и непастеризованог млека, посебно од камила;

- не додиривати очи, нос и уста неопраним рукама. На овај начин се преносе вируси;

- не делити прибор за јело;

- избегавати контакте са болесним људима и болним животима;

- избегавати контакте с фармама домаћих и дивљих животиња, посебно камила;

- у случају туристичких и других путовања на Блиски исток избегавати контакте са животињама, на тамошњим пијацама, посебно са камилама