Либанска политика завршила на „дијализи”

На улазу у бејрутску болницу „Ал Макасед” осванула је ових дана порука: „Сутра, у понедељак, неће бити дијализа због несташице неопходних средстава. Молимо пацијенте да не једу поврће, сем купуса и краставаца, да не пију пуно воде, да избегавају со и да једу неслане млечне производе.”

Болница је остала без цевчица које пацијенте повезују с машином. Нису скупе, али болница већ дугује више од милион долара компанији која испоручује медицинску опрему и није могла да добије гаранције владе да ће дуг бити исплаћен. На крају, склопљен је аранжман да неопходна опрема за дијализу стигне на бејрутски аеродром – где је два дана стајала чекајући да буде оцарињена.

Либан је због политичке нестабилности парализован на болне начине. Да би се обезбедило финансирање, била је неопходна посебна седница владе, али прелазни кабинет Наџиба Микатија није се састао још од времена избора у мају.

Откако је у октобру истекао мандат председника Мишела Ауна, замене нема. Председник мора да буде изабран двотрећинском већином парламента, али посланици су до сада девет пута неуспешно гласали.

Разлог свеопште парализе је озбиљан политички спор између Слободног патриотског покрета – друге највеће хришћанске странке у парламенту, коју предводи Аунов зет Жибрил Басил – и више других партија, међу којима хришћанских, сунитских и шиитског Амала. Сукоб је довео до тога да поједине странке бојкотују парламент и седнице владе која се није окупила дуже од пола године.

Басил покушава да наследи свог таста на месту председника, које по неписаном конфесионалном договору три највеће верске заједнице Либана припада католику марониту, док премијер мора да буде муслиман сунит, а председник парламента муслиман шиит.

Басил, међутим, нема подршку највеће сунитске партије Ал Мустакбал, коју предводи бивши премијер Саад Харири, заједнице Друза, а у свађи је и са шиитским Амалом. Поврх тога, САД су га пре две године ставиле на листу санкција због сумње да помаже милитантној шиитској групи Хезболаха, која ужива подршку Ирана.

Лидер Хезболаха Хасан Насралах био је моћан политички партнер Мишела Ауна, што је Басилу омогућило да месецима блокира сазивање седница владе држећи друге политичаре као сопствене таоце. Да би се влада састала и донела било какве одлуке, неопходно је присуство најмање 16 од 24 министра, али министри Слободног патриотског фронта, Хезболаха и двојица-тројица других одбијали су да се појаве.

Блокиране су одлуке о озбиљним реформама, које су предуслов за добијање пакета међународне помоћи земљи која се с Ираком бори за титулу најкорумпираније државе на свету. У последње три године банкарски систем је у потпуној парализи, национална лира изгубила је 95 одсто вредности, 80 процената становништва је гурнуто у сиромаштво, а несташице хране, лекова, воде и струје су хроничне.

Док готово седам милиона Либанаца од времена финансијског колапса 2019. захтева озбиљне реформе, политичке елите не показују спремност да промене нефункционални систем етничких и верских квота који диктира правила политичке игре и расподеле власти између шиита, сунита и хришћана и омогућава династичку моћ неколико породица које се богате од корупције.

Компромисни кандидат за место председника није пронађен. Премијер Микати био је беспомоћан, али је коначно одлучио да прекине општу блокаду како би кабинет размотрио критичну ситуацију кад је реч о дијализама. Убедио је министре Хезболаха и још двојицу да се појаве.

„Да смо попустили пред онима који су тражили да не одржимо састанак, починили бисмо кривично дело убиство из нехата. Ово се неће десити. Дошли смо до ситуације у којој не можемо да финансирамо лечење пацијената оболелих од рака и људи којима је потребна дијализа. Има ли неко ко жели да над њима починимо злочин?”, питао је премијер.

Према либанском Уставу, прелазна влада не може да доноси капиталне одлуке, али има маневарски простор да усвоји оне које се сматрају критичним. Тако су пацијенти којима је неопходна дијализа прекинули политичку парализу која се показала не само као Микатијев успех, већ и као шамар Басилу.

Следи ли крај традиционалне алијансе Слободног патриотског покрета и Хезболаха, која је од старта сматрана неприродном? Хезболаси јасно поручују ко је тај ко се пита да ли ће бити одржана седница владе. И ко је тај који ће одлучити о личности новог председника. Најмоћнија формација шиита подржава Сулејмана Франжијеа, још једног припадника династичке елите, или начелника Генералштаба Жозефа Ауна (није у сродству с Мишелом Ауном).

Биће то вероватно довољно да се с неким од ове двојице сагласе и Француска и САД, чија је подршка кључна да Либан изађе из стања политичког хаоса и од Међународног монетарног фонда и донора добије милијарде долара како би се извукао из дубоке институционалне и економске кризе која је земљу довела на ивицу амбиса и изазвала највећи талас емиграције од времена грађанског рата 1975–1990.