Чека нас нижи привредни раст у 2023.

Привреда Србије ући ће у 2023. са преовлађујућим негативним трендовима као што су опадање привредне активности, стагнација на тржишту рада, висока инфлација и високи спољни дефицит. Резултати у наредној години умногоме ће зависити од кретања у европским привредама, али и од политике која ће се применити у Србији. Због велике неизвесности у погледу развоја геополитичке ситуације, макроекономске прогнозе за 2023. су оријентационе и условне и вероватно ћа бити промењене, рекао је јуче Милојко Арсић, професор на Економском факултету представљајући нови број публикације „Квартални монитор” у издању овог факултета и Фонда за развој економке науке.

„Неизвесност је велика, тешко је прогнозирати, а рецесија у свету вероватно неће бити дубока и снажна, већ пре плитка и блага. С обзиром на све околности предвиђамо да ће раст наше привреде у наредној години износити око два одсто, при чему је вероватније да буде нижи него да буде виши. То је ниже од владиних прогноза и међународних финансијских институција које говоре о расту од око 2,5 процената”, казао је Арсић.

У случају бруто домаћег производа (БДП), постоји неколико разлога због којих би раст могао да буде нижи од званичних пројекција. У наредну годину Србија ће ући са минималном или чак негативном стопом раста БДП-а, а прилично је извесно да ће и њени главни економски партнери наставити са применом рестриктивне монетарне политике у већем делу наредне године. Додатно, инфлација ће у 2023. бити висока, нарочито у првој половини године, услед чега ће реална вредност доходака опадати. Опоравак пољопривреде, након дубоког пада у овој години, могао би да ублажи негативан утицај претходно наведених фактора.

Очекује се да ће инфлације у 2023. бити мало нижа него 2022. и да ће унутар године имати опадајући тренд. Она ће у првим месецима 2023. остати на високом нивоу услед повећања цена енергената које је најављено за почетак године.

Дефицит текућег рачуна у 2023. остаће на високом нивоу јер ћемо и у наредној године увозити веће количине енергента чије цене ће вероватно и даље бити високе. Задржавању спољних дефицита на високом нивоу допринеће и реално јачање динара током претходних година, као и снажна фискална и монетарна експанзија током 2020–2021. која су подстицала раст домаће тражње.

Процењује се да ће у наредној години, као последица раста каматних стопа и стагнације европских привреда, стране директне инвестиције бити знатно мање него 2022, тако да ће њихов износ бити недовољан за покривање дефицита у текућем платном билансу.

Због успоравања привреде у 2023. стагнираће запосленост, а могућ је и благи раст незапослености у другој половини године. На раст стопе незапослености утицаће стагнација европских привреда и мања могућност за одлазак у иностранство.

Арсић је оценио да су резултати привреде, слично као и других европских земаља, знатно слабији у овој него у претходној години. Процењује се да ће раст БДП-а у 2022. износити 2,5, при чему је раст у првој половини године био четири, а у другој око један одсто. Раст БДП-а у Србији у овој години је спорији од земаља из Централне и Источне Европе које су оствариле раст од око 4,5 процената и целе Европске уније која је имала раст већи од три одсто. Наш спорији раст је последица бржег опоравка од ковид кризе у 2021, лоше пољопривредне сезоне у овој години, али и проблема у производњи електричне енергије.

Економски односи са иностранством су у протеклом делу године знатно погоршани. Процењује се да ћа дефицит текућег биланса у 2022. достићи око 7,5 одсто БДП-а, што је највећи дефицит у претходних десет година. Погоршање у текућем платном билансу највећим делом последица је раста робног дефицита који је у првих десет месеци повећан за чак 65 процената. Посматрано по производима погоршање трговинског биланса је највећим делом последица раста увоза енергената, који је резултат раста њихових цена, али и увезених количина.