Čeka nas niži privredni rast u 2023.

Privreda Srbije ući će u 2023. sa preovlađujućim negativnim trendovima kao što su opadanje privredne aktivnosti, stagnacija na tržištu rada, visoka inflacija i visoki spoljni deficit. Rezultati u narednoj godini umnogome će zavisiti od kretanja u evropskim privredama, ali i od politike koja će se primeniti u Srbiji. Zbog velike neizvesnosti u pogledu razvoja geopolitičke situacije, makroekonomske prognoze za 2023. su orijentacione i uslovne i verovatno ća biti promenjene, rekao je juče Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu predstavljajući novi broj publikacije „Kvartalni monitor” u izdanju ovog fakulteta i Fonda za razvoj ekonomke nauke.

„Neizvesnost je velika, teško je prognozirati, a recesija u svetu verovatno neće biti duboka i snažna, već pre plitka i blaga. S obzirom na sve okolnosti predviđamo da će rast naše privrede u narednoj godini iznositi oko dva odsto, pri čemu je verovatnije da bude niži nego da bude viši. To je niže od vladinih prognoza i međunarodnih finansijskih institucija koje govore o rastu od oko 2,5 procenata”, kazao je Arsić.

U slučaju bruto domaćeg proizvoda (BDP), postoji nekoliko razloga zbog kojih bi rast mogao da bude niži od zvaničnih projekcija. U narednu godinu Srbija će ući sa minimalnom ili čak negativnom stopom rasta BDP-a, a prilično je izvesno da će i njeni glavni ekonomski partneri nastaviti sa primenom restriktivne monetarne politike u većem delu naredne godine. Dodatno, inflacija će u 2023. biti visoka, naročito u prvoj polovini godine, usled čega će realna vrednost dohodaka opadati. Oporavak poljoprivrede, nakon dubokog pada u ovoj godini, mogao bi da ublaži negativan uticaj prethodno navedenih faktora.

Očekuje se da će inflacije u 2023. biti malo niža nego 2022. i da će unutar godine imati opadajući trend. Ona će u prvim mesecima 2023. ostati na visokom nivou usled povećanja cena energenata koje je najavljeno za početak godine.

Deficit tekućeg računa u 2023. ostaće na visokom nivou jer ćemo i u narednoj godine uvoziti veće količine energenta čije cene će verovatno i dalje biti visoke. Zadržavanju spoljnih deficita na visokom nivou doprineće i realno jačanje dinara tokom prethodnih godina, kao i snažna fiskalna i monetarna ekspanzija tokom 2020–2021. koja su podsticala rast domaće tražnje.

Procenjuje se da će u narednoj godini, kao posledica rasta kamatnih stopa i stagnacije evropskih privreda, strane direktne investicije biti znatno manje nego 2022, tako da će njihov iznos biti nedovoljan za pokrivanje deficita u tekućem platnom bilansu.

Zbog usporavanja privrede u 2023. stagniraće zaposlenost, a moguć je i blagi rast nezaposlenosti u drugoj polovini godine. Na rast stope nezaposlenosti uticaće stagnacija evropskih privreda i manja mogućnost za odlazak u inostranstvo.

Arsić je ocenio da su rezultati privrede, slično kao i drugih evropskih zemalja, znatno slabiji u ovoj nego u prethodnoj godini. Procenjuje se da će rast BDP-a u 2022. iznositi 2,5, pri čemu je rast u prvoj polovini godine bio četiri, a u drugoj oko jedan odsto. Rast BDP-a u Srbiji u ovoj godini je sporiji od zemalja iz Centralne i Istočne Evrope koje su ostvarile rast od oko 4,5 procenata i cele Evropske unije koja je imala rast veći od tri odsto. Naš sporiji rast je posledica bržeg oporavka od kovid krize u 2021, loše poljoprivredne sezone u ovoj godini, ali i problema u proizvodnji električne energije.

Ekonomski odnosi sa inostranstvom su u proteklom delu godine znatno pogoršani. Procenjuje se da ća deficit tekućeg bilansa u 2022. dostići oko 7,5 odsto BDP-a, što je najveći deficit u prethodnih deset godina. Pogoršanje u tekućem platnom bilansu najvećim delom posledica je rasta robnog deficita koji je u prvih deset meseci povećan za čak 65 procenata. Posmatrano po proizvodima pogoršanje trgovinskog bilansa je najvećim delom posledica rasta uvoza energenata, koji je rezultat rasta njihovih cena, ali i uvezenih količina.