Geopolitička kriza oblikuje srpsku ekonomiju

Geopolitičke tenzije i nestabilnosti postale su jedna od ključnih tema za poslovnu zajednicu zbog njihovog snažnog uticaja na globalnu ekonomiju, posebno u energetskom sektoru.

Govoreći na Forumu menadžera „Globalni vetrovi”, Dragomir Kostić, predsednik Srpske asocijacije menadžera SAM, na kojem su se načele teme oko toga kako globalna dešavanja utiču na lokalno poslovno okruženje, istakao je da je najveći izazov za kompanije nepredvidivost poslovnog okruženja, jer menadžeri i vlasnici firmi teže stabilnom i dugoročnom planiranju. Ocenio je i da se privreda trenutno suočava sa složenim okolnostima, budući da pored poslovnih odluka poslodavci moraju da vode računa i o zaposlenima, koji teško podnose neizvesnost.

– U donošenju odluka i dalje preovlađuje racionalan pristup i izbegavaju se ishitreni potezi. Ipak, postoje i određeni pozitivni trendovi, pa su se tako pojedine sirovine stabilizovale uprkos pritiscima u energetici, što doprinosi većoj sigurnosti u sektoru hrane – naveo je Kostić i dodao da nema razloga za zabrinutost kada je reč o snabdevanju hranom tokom ove i naredne godine.

– Predstojeća sezona izgleda ohrabrujuće, uz izuzetak i dalje visokih troškova u lancima snabdevanja. S obzirom na rast troškova poslovanja, „Atlantik grupa” je prethodnih godina beležila slabije rezultate zbog poskupljenja sirovina, ali kompanija ostaje optimistična i očekuje postepeni povratak na raniji nivo profitabilnosti – kazao je on.

Poljoprivreda je danas istovremeno izložena i posledicama klimatskih promena i geopolitičkim kretanjima, zbog čega proizvođači moraju da se prilagođavaju na oba izazova. Kako je objasnio Luka Popović, generalni direktor kompanije „Delta agrar”, suša, koja je nekada bila pojava jednom u pet godina, postala je sastavni deo poslovanja, jer su u poslednjih pet godina zabeležene tri takve godine.

– Srbija kao značajna poljoprivredna zemlja može da odgovori promenom setvene strukture, izborom kultura i ulaganjima u navodnjavanje. Domaći proizvođači ne mogu da utiču na geopolitička dešavanja, ali mogu na unapređenje uslova proizvodnje – kazao je on. Popović je podsetio i da se u Srbiji i dalje navodnjava manje od tri odsto poljoprivrednih površina i ocenio da su za veća ulaganja u ovu oblast potrebni zajednička strategija i infrastrukturni projekti. Naglasio je i da je Srbija deo globalnog tržišta i da kretanja na svetskim berzama direktno utiču na domaće proizvođače.

– Danas više nije svejedno kakvi su prinosi soje ili kukuruza u Americi, Argentini ili Brazilu, jer cene na svetskim berzama utiču na sve nas – istakao je Popović.

Da je najveći rizik za domaću privredu geopolitički rizik koji se kroz globalna dešavanja „spušta” na ekonomiju Srbije, smatra profesor Dragan Lončar s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Pre svega, mislim na rat u Evropi koji traje već godinama, kao i na ovaj na Bliskom istoku. Oba sukoba imaju direktne implikacije na cenu energije. Srbija je energetski zavisna država, jer uvozimo oko 90 odsto gasa i oko 80 odsto nafte – podsetio je prof. Lončar i naveo da rast cena nafte stvara snažne inflatorne pritiske, što potom utiče na rast kamatnih stopa, smanjenje investicija i usporavanje privredne aktivnosti.

– Rast kamatnih stopa može dovesti do pada investicija, a pad investicija do pada privredne aktivnosti, što može otvoriti i socijalne i bezbednosne probleme – podsetio je on i dodao da će veštačka inteligencija imati veliki uticaj na reindustrijalizaciju, digitalizaciju, automatizaciju i robotizaciju. Ako iskoristimo tu šansu, možemo unaprediti konkurentnost. Ako ne iskoristimo, možemo postati izvozno i troškovno nekonkurentni u narednih tri do pet godina – uveren je prof. Lončar.

Kao potencijalnu razvojnu šansu, prof. Lončar je izdvojio poljoprivredu i proizvodnju hrane više dodate vrednosti.

– Iako poljoprivreda nema veliki udeo u srpskom BDP-u, bezbednost hrane u Evropi je veoma važna. Organska proizvodnja i proizvodi više dodate vrednosti mogu biti prilika za srpsku privredu – zaključio je prof. Lončar.

Odnos između efikasnosti i otpornosti lanaca snabdevanja zavisi od industrije i specifičnih potreba kompanija. Kako ističe Nebojša Krivokuća, direktor kompanije „Milšped”, postoje industrije koje i dalje na prvo mesto stavljaju troškove i mogu da podnesu određene poremećaje u lancima snabdevanja jer imaju alternativne izvore.

– S druge strane, postoje industrije koje ne mogu da trpe takve poremećaje i zato povećavaju zalihe umesto da robu isporučuju direktno na proizvodne linije – otkrio je Krivokuća i dodao da zatvaranje Ormuskog moreuza i rast cena goriva dovode do poremećaja u isporukama određenih roba koje su važne za pojedine industrije. Kada je reč o poljoprivredi, problem predstavlja smanjena ponuda mineralnih đubriva, imajući u vidu da je Katar jedan od velikih proizvođača – rekao je on.

Ipak, on smatra da posledice aktuelnih kriza neće nestati ni kada se trenutne geopolitičke tenzije smire.