Лавиринт личног и колективног сећања

Ужице – „У лавиринту сећања” назив је изложбе слика Давуда Турковића, уметника млађе генерације из Новог Пазара, отворене у Народном музеју у Ужицу. Давуд, који је мастер студије завршио на крагујевачком ФИЛУМ-у, и сада је на докторским студијама ФЛУ у Београду, изложио је овде уља на платну и папиру малог формата. Он у сликарском процесу, како истиче, истражује феномене сећања кроз мотиве детињства и одрастања.

Упечатљиве тренутке из своје прошлости, с породичним фотографијама као полазном тачком, претворио је у уметност, невелике (па и минијатурне) слике створио. Које, каже уметник, нису уобичајене, посебно што живимо у времену где се у први план гура монументални формат.

– Ова дела доживљавам као неку интимну, приватну вредност, иако их излажем да сви виде. А онда то постаје и колективно сећање, јер људи кад погледају неку моју слику кажу: „Ех, ја сам исто овако кад сам био мали”. Кроз представу свог живота доводим их до тога да се сећају сопственог – изјавио је Давуд Турковић на отварању те поставке, његове шесте самосталне (учествовао је и на бијеналима и колективним изложбама).

Историчарка уметности Кристинка Селаковић пише да Давуд на суптилан начин помало сетно приказује себе и своју породицу, уз портрете најближих, али често без јасних црта лица, јер сећања бледе. А одмерен и топао колорит даје ноту осећајности, нежности и ведрине. – Дела Давуда Турковића нам говоре да и мале интимне слике умеју да нас усреће, обрадују док нас враћају у прошлост оних безбрижних приказа из детињства. Сваки уметник има свој пут у тражењу инспирације, а за Давуда је то лавиринт сећања. Слике које тако настају добијају савремени печат и у исто време су најискреније представљање публици – написала је Кристинка Селаковић у каталогу за изложбу у ужичком музеју, отворену до средине јануара.