Зверства у Лори су злочин без казне

Од нашег дописника

Подгорица – Одбор за политички систем, правосуђе и управу 28. децембра разматраће доношење одлуке о контролном саслушању о примени споразума државних тужилаштава Црне Горе и Хрватске о сарадњи и гоњењу починилаца кривичних дела ратних злочина, злочина против човечности и геноцида, с посебним акцентом на истрагу о случају „Лора 3”, као и на формирање радне групе о тој теми.

„Лора је симбол не само људског страдања и помрачености ума већ и запањујућег ћутања институција и нечињења надлежних органа. Лора је злочин без казне. Страдали су невини људи... Сурово, бескрупулозно, варварско поступање према заробљеницима је не само нечовештво већ и брутално гажење међународних конвенција. У вези са злочином према припадницима никшићке, шавничке и барске групе у Лори, није се дошло до институционалне истине пуних 30 година, није утврђена било чија одговорност кроз кривично гоњење, нити је остварена било каква репарација за жртве”, каже председник Одбора за политички систем, правосуђе и управу Момо Копривица.

Члан Удружење бораца ратова од 1990. године, Саво Вучетић, поручио је да та организација осуђују све злочине, али не могу ћутати на селективно поступање.

„Да ли су људи који су поставили плочу у Морињу свесни да у том логору нико није страдао? Зашто Рашко Коњевић и Ранко Кривокапић не положе венац у Лори, ако су тако принципијелни, па да онда имају право да кажу да су им сви злочини једнаки? Је ли ’Олуја’ ратни злочин? Је ли ’Жута кућа’ злочин? Где су наши посланици да то помену? Где су да се појаве пред нама,” саопштио је Вучетић.

Копривица додаје да се поставља оправдано питање шта је „урађено у примени споразума између нашег и хрватског тужилаштва и оно мора напокон доћи под лупу Одбора за политички систем, правосуђе и управу”.

„Јавност има право да зна све. Мора се поставити питање одговорности, али и доћи до свих релевантних чињеница. Мора се сазнати пуна истина и о поступању државних органа. Заташкавање, али и ћутање, рехабилитују злочинце”, оценио је Копривица. „Без истине нема правде нити помирења! Суочавање с прошлошћу и ратним злочинима предуслов је изградње мира и међунационалног разумевања.”

Додао је да „сваки ратни злочин, без обзира на то према којем народу је почињен, мора добити судски епилог, а ниједном народу се не сме приписати колективна кривица или одговорност”.

Директор УО Удружење бораца ратова од 1990. године, Радан Николић, каже за „Политику” да траже да „главни специјални тужилац у предметима истраживања и процесуирања ратних злочина покаже максималну самосталност и искључи правди и праву супротан утицај са стране, нарочито утицај профитерских невладиних организација, сарадница тужилаштва Републике Хрватске и страних амбасада, а које неосновано квалификују ратне сукобе у Хрватској као агресију ЈНА на Хрватску и суделују у подизању конструисаних оптужница против припадника ЈНА по принципу што више оптужница, то више новца за њихове пројекте на тему ратних злочина, према којима имају политиком и користољубљем мотивисан селективни приступ”.

„Захтевамо и да се из предмета ’Лора 3’, због дугогодишњег нечињења у случају тог ратног злочина и намерних пропуста у случају ’Морињ’, изузме специјални тужилац Лидија Вукчевић”, рекао је Николић.

Преносимо и део сведочења логораша из Лоре, Вукана Ковача, који каже да је свом другу из ЈНА у Морињ носио цигарете „где није био мучен, пребијан и понижаван, за разлику од мене, који сам у Лори од мука молио да ме убију”.

„У досадашњим пресудама за Лору нигде нема одговорних за мучење и убијање Црногораца. Власти очигледно нису одговорне према својим грађанима, јер ми знамо именом и презименом 70 људи који се никада нису вратили из Лоре, а из Мориња се свако вратио кући. Тражили смо и ми плочу у Лори, али за то нема шансе. Не заборавимо, у Лори је било и Хрвата и Муслимана, не само Срба”, истиче Ковач уз напомену да је Лора опстала све до 1997. године, иако су сви логори званично укинути раније.