Плаћеног убицу шаљу кланови, државе, љубавници и наследници

Убиства Радована Стојичића Баџе, Павла Булатовића, адвоката Драгослава Огњановића, новинара Славка Ћурувије и Милана Пантића, до данашњег дана су неразјашњена и сматрају се нарученим. Ипак, не може се рећи да већина наручених ликвидација остаје нерасветљена, јер овакав „уговор” подразумева специфичне односе између наручиоца и извршиоца, рекао је мр Сретко Јанковић, судија Апелационог суда, говорећи на Копаоничкој школи природног права, у оквиру катедре „Право на живот”.

– Наручено убиство спада у најужаснија кривична дела после убиства детета, јер је учињено из најгнуснијих мотива – користољубља и ниских побуда. Било ми је невероватно да постоје особе које су спремне некоме да плате извршење убиства, као и да постоје они који су у стању да убију за новчану накнаду – каже судија Јанковић.

Мотиви за наручено убиство могу бити и љубомора, освета, елиминисање пословне и криминалне конкуренције, корист од наслеђа и осигурања. Свуда у свету као наручиоци појављују се често и држава и њене службе безбедности, а као извршиоци пензионисана војна лица и полицајци, па и активни полицајци.

– У Колумбији, где делују нарко-картели, велики број наручених убистава углавном се дешавају између нарко-картела у вези са трговином дрогом, а многе такве ликвидације односе се и на припаднике органа задужених за сузбијање криминалитета. Плаћени убица Џон Веласкез који је радио за нарко-боса Пабла Ескобара организовао је око 3.000, а лично је извршио више од 300 убистава. У сукобима са органима власти усмрћен је велики број полицајаца и војника, као и министар правде, а због покушаја изручења Пабла Ескобара у САД организован је оружани напад на зграду Врховног суда, када је убијено и 12 судија тог суда – испричао је судија Сретко Јанковић.

Мексико спада у земље са највећим бројем наручених ликвидација које су углавном у вези са сукобима нарко-картела. У тој држави постоје две врсте плаћених убица. Једни се директно прикључују нарко-картелима, а другу групу чине бивши полицајци и професионални војници.

– У периоду од 1995. до 2012. године, око 250.000 професионалних војника напустило је мексичку војску, а један број њих приступио је нарко-картелима. Убиства врше и пре него што нaпуне 15 година, а од када постану плаћене убице њихов животни век траје између четири и седам година и у том периоду почине од три до 70 убистава – фрапантни су подаци које износи наш саговорник.

Цене за извршење злочина су веома различите и зависе од низа фактора.

– Кроз цену за наручено убиство може се некада сагледати колико мало вреди људски живот. Тако на пример у Колумбији и Мексику цена нарученог убиства креће се од 95 и 120 долара па навише. Слично је и у Индији, где је од 5.000 рупија (око 60 евра) па навише. Према неким подацима, цена нарученог убиства у Италији је 25.000 евра. Према истраживању у Великој Британији, креће се од 200 па до 1.500.000 фунти у случају потраживања осигурања. У Аустралији наручено убиство кошта од 5.000 до 100.000 аустралијских долара – наводи судија Сретко Јанковић.

У одређеним случајевима наручене ликвидације спречене су деловањем државних органа, уз помоћ метода као што су прислушкивање разговора или деловање полицијских доушника, као и од полицијских агената, који су се представљали као плаћене убице.

– У последње време појављују се случајеви наручених убистава путем компјутера односно „Дарк нета”. Портали који нуде овакве типове услуга често наводе да су њихови чланови бивши војници и плаћеници Легије странаца. Сва комуникација, сваки контакт и-мејлом, морају бити криптовани, а припреме за посао, путовање, лоцирање и праћење мете захтевају око два месеца. Један од портала нуди одабир начина убиства, а цене услуга су у распону од 3.000 до 180.000 долара у зависности од одабране категорије и друштвеног положаја жртве. Извесни Гуидо Фанели, чије је право име Боб Инес, из Калифорније, отворио је сајт „Рент-А-Хитман”, који пружа могућност појединцима да изнајме плаћеног убицу, а онима који траже овакве услуге оставља 24 сата да размисле. Када они инсистирају да неко буде усмрћен и попуне формулар са својим подацима, он случај предаје полицији. На тај начин спречено је неколико наручених ликвидација, међу којима је и случај жене из Мичигена која је покушала да ангажује убицу да ликвидира њеног мужа – испричао је судија Сретко Јанковић.

Наручена убиства присутна су, додао је, и у нашем региону као што је била ликвидација хрватског новинара Иве Пуканића, затим убиства чланова криминалних група у Црној Гори и Босни и Херцеговини. Један облик наручених убистава представљају ликвидације сведока о злочинима ОВК на Косову и Метохији, а сматра се да је на овај начин убијено барем девет сведока, казао је судија.

Када је реч о судској пракси и казненој политици у Србији, примећено је да је углавном реч о убиствима љубавница и љубавника, као и мужева и жена у брачним и ванбрачним троугловима и четвороугловима. Иако Кривични законик приписује казне од десет година па до доживотног затвора, уочено је да су изречене санкције неуједначене и крећу се од 10 до 30 година затвора. Судија Јанковић сматра да није оправдано казнити наручиоца блаже од извршиоца убиства.