Право и закони каскају за реалношћу на социјалним мрежама

Једна од четири девојчице у Србији бива ухођена или сексуално узнемиравана у дигиталном простору, а жене су чак 27 пута више изложене злостављању у онлајн сфери у односу на мушкарце и представљају примарне порнографске објекте. Насиље на социјалним мрежама добило је и широку публику, која често континуирано прати сам процес злостављања и неретко у њему учествује. Ово су главни разлози због којих су Популациони фонд Уједињених нација у Србији (УНФПА) и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић покренули кампању „bodyright” под слоганом „Твоје тело је твоје. И на нету и у стварном свету”.

Циљ ове кампање је подизање свести о родно заснованом насиљу у дигиталној сфери и његовим последицама, а како у разговору за „Политику” истиче Џон Кенеди Мосоти, директор УНФПА за Србију, наша тела и ми смо мање заштићени у онлајн простору него што су то филм, музика и уметност.

– Иако су интернет и дигиталне платформе релативно нови феномени, људска права и пристанак стари су колико и човечанство. Чињеница је да постоје бољи механизми заштите ауторских права на интернету, него одговор на мизогинију и насиље у дигиталној сфери. Особе које крше ауторска права бивају кажњене у складу са законом, а садржај који су злоупотребиле брзо се уклања са дигиталних платформи – каже Џон Кенеди Мосоти.

– Истовремено, особе које су преживеле дигитално насиље суочавају се са бројним препрекама да остваре своја пуна права. Ова врста насиља је свеприсутна, а његове жртве најчешће су млади, жене, девојчице и маргинализоване групе. УНФПА је покренуо ову кампању, јер сматрамо да људско тело, у најмању руку, мора да добије исту заштиту онлајн као музика, уметност или књиге – додаје директор УНФПА за Србију.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић наглашава да је тренутак у коме живимо изазован, нарочито за младе којима је „цео свет” у телефонима и на мрежи, а нису довољно упознати о опасностима која их тамо чекају.

– Уз све предности дигиталних технологија, насиље у онлајн сфери појављује се у новом облику, излажући девојчице и жене још већем ризику од злостављања. Проблем је што мрежа све памти, па трагови ове врсте насиља заувек остају на интернету, а последице су неизбрисиве из душа и глава жртава – уверава Џон Кенеди Мосоти и додаје да је први корак ка препознавању родно заснованог насиља посредством технологије – упознавање са његовим различитим појавним облицима.

Због тога је у оквиру кампање развијен појмовник који је базиран на публикацији „Родно засновано насиље посредством технологије – учинити сваки простор безбедним”.

– Појмовник родно заснованог насиља почињеног посредством технологије жив је документ, који ће бити допуњаван како нови облици насиља буду идентификовани – истиче Бранкица Јанковић подсећајући да су у Србији, баш као и у многим другим земљама, закони против дигиталног насиља у недовољној мери развијени, али то не значи да се одређено понашање на интернету толерише и да пролази некажњено.

– Одређени облици насиља у дигиталном простору већ су препознати као кривично дело, а приликом кажњавања појединаца који су починили неки облик насиља у том виртуелном свету примењују се и законске одредбе других релевантних закона. Ипак, право каска за реалношћу у овој области и заиста је неопходно изградити адекватан нормативни оквир. Неки од нових министара показали су вољу да буду партнери и савезници у спречавању насиља у дигиталној сфери, па смо тако након разговора са министарком правде упутили иницијативу да се осветничка порнографија препозна као кривично дело – напомиње Јанковићева.