„Траг” са жељом да траје

У години која је пред нама навршава се 40 година од првог професионалног глумачког изазова Марице Вулетић Наумовић, а 28 година од њеног првог редитељског подухвата. Као глумица, играјући у позоришту, на филму, телевизији, радију, синхронизујући цртане филмове, и као редитељ у позоришту и на радију водила се потребом да истраје и уради нешто ново, занимљиво, оригинално и лепо.

– Нешто што ће код гледалаца и слушалаца покренути мисао, срце, потребу и љубав за истином и лепотом, за уметношћу. За мене је глумац неко коме на челу пише „душа”, а редитељ неко коме на челу пише „извор”. У то верујем и то ме води – каже за „Политику” Марица Вулетић Наумовић, која је однедавно у позоришту „Пуж” уметнички координатор и предавач у студију „Траг”. Шта је у његовом фокусу, објашњава:

– Слободанка Цаца Алексић је још 2015. године имала идеју да се оснује мултимедијални студио. До реализације је дошло 2020. године, када је директор позоришта „Пуж” Ђоко Булајић створио услове за рад студија. Студију смо дали име „Траг” са жељом да траје и отисне младе генерације у свет уметности. Фокус нам је на полазницима узраста од 16 до 20 година.

Намера студија „Траг”, како каже наша саговорница, јесте да се млади људи упознају са различитим уметничким дисциплинама. Стекну увид у повезаност тих дисциплина и могућност креативног изражавања у свакој од њих, односно да пронађу и одаберу шта је то што њих највише интересује. У чему виде могућност и потребу да развијају своје уметничке потенцијале. Полазници се током осам месеци предавања и практичног рада са врхунским ствараоцима упознају са драматургијом, дизајном звука, дикцијом, глумом, покретом, луткарством, сценографијом, костимом... Студио је на овим просторима јединствен по ширини спектра позоришних и филмских дисциплина са којима упознаје своје полазнике.

Иза Марице Вулетић Наумовић је вишедеценијски посвећени уметнички рукопис, чија је основа свестрано образовање: две године студија етнологије на Филозофском факултету; Факултет драмских уметности на ком је дипломирала глуму, а затим и позоришну и радио режију. Специјализацију из сценског покрета као стипендиста Француске владе похађала је у школи „Жак Лекок” у Паризу, као и различите театарске радионице у иностранству. Којим смерницама се води у свом педагошком раду у који је уткала велики део себе, каже:

– У свом дугогодишњем педагошком раду у Београду и Бањалуци као професор сценског покрета (500 студената и 2.000 часова), развила сам обједињујући систем рада: практичних вежби, чији циљ је да будући глумац темељно познаје изражајне могућности свога тела, овлада техникама сценског израза кроз покрет и развије сопствену поетику тела. Трудила сам се да са сваком новом генерацијом идемо корак даље у креативном смислу, а истовремено корак ближе унутрашњем проналажењу себе и свог потенцијала. Много радости и лепоте је иза нас. Моје срце и моја мисија су испуњени јер су се многи од бивших студената заљубили у позориште, покрет. Постали педагози, редитељи, кореографи, сјајни глумци, који су сада носиоци многих представа, серија, филмова...

Марица Вулетић Наумовић је током дуге и богате каријере остварила бројне улоге, али и режије: више од 50 улога у позоришту и преко 20 на филму и телевизији. Одиграла је више од 1.000 представа и синхронизовала 1.200 цртаних филмова. У позоришту је играла у комадима Калдерона, Шекспира, Гоција, Шоа, Шницлера, Нушића, Поповића…Односно филмовима „Како сам систематски уништен од идиота”, „Шест дана јуна”, „Догодило се на данашњи дан”, „Полтрон”, „И то ће проћи”, „Ларго Винч”, „Психосеанса”„Знамените жене српске прошлости”, „Ожалошћена породица”. Иза себе има 10 режија у више позоришта у Београду, Новом Саду и Бањалуци, као и 10 радио-режија. Посебно јој је драга сарадња са Удружењем „Живимо заједно”, у раду на представи „Дубравко и Сања”, која је повезала професионалне глумце и глумце са инвалидитетом. Шта је као глумица усвојила од режије и обратно, одговара:

– Као глумица, од режије сам усвојила свеобухватност у сагледавању поставке комада, а као редитељка од глуме сам задржала загледаност у детаљ и снагу емотивног доживљаја. Занимљиво је повезивање искуствених слика проживљеног и визуелних слика сценског. Ничега од онога што сам урадила не би било без мојих учитеља, професора, позоришних, филмских, радио и телевизијских редитеља, многобројних дивних колега глумаца, уважених колега професора, камермана, монтажера, сценографа, костимографа, музичких сарадника, тон-мајстора, дизајнера светла, дизајнера плаката и програма, шминкера, декоратера, гардеробера, реквизитера, испицијената и, неизоставно, великог броја мојих дивних студената. У темељу свих мојих трагања и успеха стоје вера, упорност, жеља, љубав моје породице и радост мојих пријатеља. Хвала свима.