Зовем се муња

Од нашег специјалног извештача

Пекинг, 21. августа – Мајкл Фелпс је остварио свој план на 29. летњим играма у Пекингу и отпутовао кући а главна тема постао је Јусијан Болт, 22-годишњи Јамајчански спринтер који је постигао два невероватна светска рекорда у престижним атлетским дисциплинама и многи извештачи у прес центру већ су почели мале анкете на тему ко је прави јунак Игара Фелпс или Болт.

То питање постављено је и самом Болту.

– Не бих желео да се поредим са Мајклом Фелпсом. Он је велики спортиста а освојити осам златних медаља је заиста невероватно. Поред тога ја се такмичим на стази а он у води. То не може да се пореди, али желим да му честитам на оном што је остварио у Пекингу – рекао је најбржи човек на свету, а ово питање оставићемо засад отвореним, уосталом Јусијан Болт још није завршио свој поход на медаље и рекорде...

Сутра ће, чак и ако се не појави у квалификационим тркама штафета 4 х 100 м, трчати у финалу за треће злато и, можда, светски рекорд.

– Ја сам муња. Ја нисам Флеш Кордон или неко други. Зовем се Болт, муња – поиграо се својим именом (Болт на енглеском значи муња: lightning bolt) нови светски рекордер на 200 метара, обрачунавајући се истовремено са својим претходником Мајклом Џонсоном, који је прво тврдио да Јамајчанин не може да обори његов рекорд јер нема добру технику трчања у кривинама, а после трке га је назвао другим суперменом.

Мајкл Џонсон је био изненађен брзином којом је Јамајчанин из ниског старта успео да се усправи и пређе у пун спринт:

– Невероватно. Стартовао је невероватно. Момак од шест стопа и пет инча (1,96 м) не може тако да стартује, морао би дуже да се усправља. Просто је гутао стазу и дошао је потпуно фокусиран на трку знајући да ће оборити рекорд ако победи.

Болту се очигледно није допало ово поређење са стрип јунаком, поготово не јер и сам има и име и особине новог супер-хероја.

– Рекао сам себи: ако идем на светски рекорд онда ћу га и оборити јер је стаза заиста веома брза. Много сам радио на тренинзима за 200 метара и све ми се вратило ове ноћи. У ову дисциплину сам се заљубио још као 15-годишњак, када сам постао најмлађи јуниорски првак свих времена. Од тада она је најдража мом срцу.  

Наравно, новинаре је интересовало да ли ће Болт можда једног дана трчати и на стази од 400 метара на којој још влада Мајкл Џонсон. Нико као новинари не воли да руши и ствара шампионе.

(/slika2)– Многи људи, као и ви, ме притискају да се окушам на 400 метара. Не наваљујте, штедите дах, јер ја ионако желим да ускоро трчим и на 400 метара – рекао је Јусијан Болт и отворио ново поље за спекулације. Да ли најбржи човек света може после обједињавања светских спринтерских рекорда на 100 и 200 метара, да сруши и Џонсонов рекорд у продуженом спринту. Е, ако је Болтових 9,69 на 100 м, у трци у којој се последњих 11 од укупно 38 корака опуштао и славио, невероватно; и ако је нови рекорд на 200 м од 19,30 секунди запањујуће – шта би онда било рушење и Џонсонових 43,18 из Севиље 1999. године. Немогуће? Не, Болт је показао у само четири дана да ништа није немогуће.

Због тога је и Канађанин Донован Бејли, олимпијски шампион на 100 м из Атланте и светски рекордер одушевљен Јусијаном Болтом:

– Он је сада најбољи атлетичар на свету и потребан је атлетици. Не мислим да је хтео да обори рекорде у обе дисциплине, али – једноставно – сувише је добар да би они опстали. Он ће трчати још брже, јер још има шта да научи. Ето, људи су га после трке на 100 метара критиковали што није трчао до циља и, ево, сада је трчао до самог краја. Ја сам Јусијанов највећи навијач и уопште највећи атлетски навијач. Уживам у томе.

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Јединствен у ери електронике

Последњи спринтер који је у исто време држао светске рекорде на 100 и 200 метара био је Американац Реј Нортон. Било је то пре 48 година у време када су се атлетски резултати мерили ручно и када је сваки светски рекорд у спринту држало по неколико атлетичара, али и тако Реј Нортон је успео да сачува оба рекорда (10,1 и 20,6) само 70 дана, од 19. марта до 28. маја 1960. У електронској ери мерења резултата (резултати изражени у стотинкама први пут мерени су на Олимпијским играма у Токију 1964) ни један спринтер није успео да буде светски рекордер у ове две дисциплине, а камо ли да влада истовремено на обе стазе и то, такође, говори да се Усијан Болт, који је у само четири дана објединио светске рекорде на 100 и 200 м издваја од свих славних претходника.

-----------------------------------------------------------

Три исхода једне трке

Званични резултати финалне трке на 200 метара три пута су се мењали. Прво је објављено да је Болт победио испред Американца Спирмона и да је Мартина (Холандски Антили) био трећи а олимпијски шампион из Атине Американац Крафорд тек четврти. Затим је стигла информација да је Валас Спирмон дисквалификован јер је „секао” стазу, односно повредио тркачки простор другог финалисте, па је на друго место иза Болта избио Мартина, а Крафорд се докопао бронзе. То, међутим није био крај. Американци су се жалили и судијски жири је потврдио Спирмонову дисквалификацију, али је утврдио и да је репрезентативац Холандских Антила који је други пут поправио национални рекорд, „секао” стазу. И он је дисквалификован и иза Болта, напредујући после трке за два места, нашао се Крафорд, а треће место је припало другом Американцу Волтеру Диксу. Наравно руководство екипе Холандских Антила је уложило жалу, али узалуд. Финалну трку на 200 м завршила су регуларно само шесторица спринтера: 1. Болт (Јамајка) 19,30, 2. Крафорд (САД) 19,86, 3. Дикс (САД) 19,98, 4. Џингаи (Зимбабве) 20,22, 5. Малком (В. Британија) 20,40, 6. Колинс (Сент Китс енд Нејви) 20,59.

-----------------------------------------------------------

Победничка маргина се повећала

Дисквалификацијом Чуранди Мартине (Холандски Антили) повећана је победничка маргина коју је олимпијски шампион на 200 м остварио над другопласираним. Будући да је сребро припало (тек четвртопласираном) Крофорду разлика између победника и другопласираног је 0,66 секунди а дотад највећа је била она 1996. коју је у Атланти постављајући светски рекорд (19,32) остварио Мајкл Џонсон над Намибијцем Френкијем Фредериксом, који је данас изабран за председника Спортске комисије МОК. Џонсон је био бржи 0,36 секунди или 36 стотинки. Истина, у пионирско доба олимпизма било је и већих разлика, али тада су резултати мерени ручно, штоперицама и резултате је умногоме одређивао рефлекс судије. Тако је 1900. у Паризу забележена рекордна разлика од 0,6 секунди, коју је Американац Тјуксбери имао над Британцем Причардом.