Најслађи је деби баш на мундијалу

И на Двадесет другом светском фудбалском првенству у Катару неколико репрезентација су повеле играче који не само да су први пут дошли на мундијал него нису још ни понели најдражи дрес. Неки су се вратили кући и даље без утакмице у државном тиму, а некима се посрећило да управо на највећој смотри фудбала имају најслађи деби.

Француски селектор Дидије Дешан, рецимо, позвао је само једног таквог. Принудно. Пошто је због повреде отпао халф Преснел Кимпембе (Пари Сен Жермен), његово место је за задатке у одбрани припало Акселу Дисасију (Монако). Крштење му је било на мечу последњег кола у такмичењу по групама против Туниса (0:1), где пораз није коштао „галске петлове” одласка у осмину финала с првог места. Постао је први француски дебитант баш на мундијалу после дефанзивца Габријела де Мишела (Нант), који је у Енглеској 1966. играо у првом колу против Мексика на Вемблију (1:1).

Карбахал одмах у ватру, Беара чекао друге прилике

Међу играчима који су будућност шпанске репрезентације на списку Луиса Енрикеа нашао се и 19-годишњи леви бек Алехандро Балде (Барселона), коме је отац из Гвинеје Бисао, а мајка из Доминикане. И он је позван из нужде јер се непосредно уочи почетка Светског првенства на тренингу повредио Хосе Гаја (Валенсија). Био је једини без меча у репрезентацији, а играо је у све четири утакмице („црвена фурија” испала у осмини финала на пенале против сензационалних Мароканаца). Кад је нација разгаљена кишом голова у сусрету првог кола с Костариком (7:0), што је најубедљивија победа Шпаније на мундијалима, Гави је с нешто више од 18 година постао њен најмлађи учесник светског првенства икада, а Балде, његов клупски друг, затим и други најмлађи кад је ушао у игру у другом полувремену. Претходни шпански дебитант баш на шампионату света био је нападач Алберт Луке (Мајорка) 2002.

У холандском тиму Луја ван Гала тројица су стигли на први мундијал у арапском свету без искуства у репрезентацији. Десни бек Џереми Фримпонг (Бајер) није добио прилику. Везни играч Хави Симонс (ПСВ), 19-годишњак суринамског порекла, уписао је првих седам минута на издисају меча осмине финала против САД (3:1). Постао је не само најмлађи репрезентативац Холандије у утакмици на испадање на светском првенству него и њен најмлађи икада с дебијем управо на мундијалу. Андрис Ноперт (Херенвен) ломио се својевремено, док му у каријери нису цветале руже, да се мане фудбала и буде полицајац, а у Катару је био незаменљив на голу и у свих 120 минута боја с Аргентином у четвртфиналу. Кад је добио прилику и у првој утакмици, против Сенегала, постао је први холандски дебитант у репрезентацији баш на мундијлу после играча средине терена Дика Схунакера (Ајакс) у Аргентини 1978.

Није се ретко дешавало на светским првенствима да голмани дођу без иједне утакмице у државном тиму, а онда да уђу и у историју. Један од њих је, на пример, Мексиканац Антонио Карбахал, коме је ватрено крштење било против домаћина Бразила на Маракани 1950, а с искуством из лаког пораза с 4:0 стао је у другом колу и пред Југословене, који су победили с 4:1. Мало по мало, постао је први с учешћем на пет мундијала (1954, 1958, 1962, 1966), што је достигао тек 1998. легендарни немачки фудбалер Лотар Матеус, а касније и други.

Баш 1950. и у југословенском тиму је био голман без утакмице у репрезентацији. Уз 34-годишњег ветерана Срђана Мркушића (Црвена звезда), који је бранио на сва четири меча, пошао је 21-годишњи Владимир Беара (Хајдук), тек шест месеци старији од Карбахала. Беара је стекао пуну афирмацију у потоњим годинама. Бранио је и 1954. и 1958. Његова вечита резерва Бранко Краљ (Динамо) ишао је 1954. без меча у државном тиму, а једина три у којима је касније бранио били су пријатељски. И Владимир Стојковић, још као члан Црвене звезде, али на путу за Нант, теоретски је могао да дебитује на Светском првенству у Немачкој 2006 (у све три утакмице Србије и Црне Горе бранио Драгослав Јеврић, а резерва је био и Оливер Ковачевић). Први пут, међутим, чувао је гол репрезентације два месеца затим на њеном првом мечу под заставом Србије у победи против Чешке у гостима с 3:1.

Уз Милована Јакшића (Соко), који се на Првом светском првенству у Уругвају 1930. и прославио, ишао је, злу не требало, „бсковац” Милан Стојановић, 18-годишњак. У репрезентацији није бранио ни после мундијала. Његову судбину дели Милорад Милутиновић (Партизан), средњи међу чувеном браћом нашег фудбала, халф, који је с најстаријим Милошем (баш тада решио да из Партизана пређе у ОФК Београд), неумољивим стрелцем, био у саставу за 1958. Милош је играо и 1954, а најмлађи Велибор је у аналима светског првенства као Бора, селектор на пет мундијала (рекордер је Бразилац Карлос Алберто Переира са шест) с пет различитих репрезентација (Мексико 1986, Костарика 1990, САД 1994, Нигерија 1998, Кина 2002). Ни нападач Божидар Марковић (Војводина), који је такође био међу нашим „уругвајцима”, нема утакмицу у националном тиму, док одбрамбени играч Драгомир Тошић (БСК) није добио прилику у Монтевидеу, али је играо касније. Исто тако и Лав Мантула (Динамо), играч средине терена, који је без меча у репрезентацији пошао у Швајцарску 1954, а једину утакмицу је одиграо у пријатељском дуелу с Велсом у Кардифу касније те године (3:1 за Југославију, троструки стрелац Тодор Веселиновић).

Стефановић с брода на прву утакмицу

Имали смо, ипак, и репрезентативце који су дебитовали управо на највећој фудбалској позорници. И ту је корен у 1930. Центархалфу Љубиши Стефановићу (Сет), који је већ с 19 година отишао у Француску, у Монтевидеу су биле прве три утакмице у репрезентацији. Остале је на дугом путовању ка Јужној Америци из марсељске луке и причекао тамо заједно с клупским саиграчем Иваном Беком и Браниславом Секулићем (Клуб Франсе), нападачима који су већ играли у државном тиму.

У Шведској 1958. селектор Александар Тирнанић, такође један од јунака из Уругваја, дао је прилику 22-годишњем Звездином беку Новаку Томићу. Прво је играо у другом колу у значајној победи против Француске (3:2), онда и у ремију с Парагвајем (3:3), а не и у четвртфиналу у поразу против Западне Немачке (1:0), кад се уз Томислава Црнковића (Динамо) на бековско место вратио Василије Шијаковић (ОФК Београд), који у ремију са Шкотском на почетку (1:1) није био поуздан, што је и разумљиво јер се теглио с ишчашеним раменом.

Слична ситуација је била и с 22-годишњим Звездиним универзалцем Војиславом Мелићем у Чилеу 1962. Није играо у првом колу, кад су Совјети савладали Југословене с 2:0. На том мечу се није прославио искусни крилни нападач Мухамед Мујић (Вележ). У једном наизглед безазленом дуелу и сам се повредио, али је сломио ногу совјетском играчу Едуарду Дубинском, који је због тога неколико пута оперисан. Мујића судија није чак ни усмено опоменуо, али га је казнило руководство југословенске репрезентације. Не само да није играо даље на мундијалу него више ниједном.

Мелић је заузео његово место у следећој утакмици, кад је савладан Уругвај с 3:1, а у последњем колу у групи, кад је Колумбија преслишана с 5:0, чак је и гол дао, постављајући коначан резултат. У четвртфиналу, полуфиналу и на мечу за треће место није играо.

Последњи дебитант у нашој репрезентацији био је 1974. „хајдуковац” Лука Перузовић, одбрамбени играч, који је, кад су Југославији већ све лађе у Западној Немачкој потонуле, ушао у игру против Шведске. На последњем мечу „плавих”, који су претрпели и трећи пораз у другом кругу такмичења по групама, селектор Миљан Миљанић му је дао прилику да се ослади, уводећи га уместо „звездаша” Мирослава Павловића.

ИШЛИ НА МУНДИЈАЛ, АЛИ НИКАДА НИСУ ЗАИГРАЛИ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ

Милан Стојановић (Г)          1930.

Божидар Марковић   1930.

Милорад Милутиновић        1958.

ИШЛИ НА МУНДИЈАЛ, АЛИ ДЕБИТОВАЛИ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ КАСНИЈЕ

Драгомир Тошић       1930.

Владимир Беара (Г)   1950.

Бранко Краљ (Г)        1954.

Лав Мантула  1954.

ДЕБИТОВАЛИ У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ УПРАВО НА СВЕТСКОМ ПРВЕНСТВУ

Љубиша Стефановић 1930.

Новак Томић  1958.

Војислав Мелић         1962.

Лука Перузовић         1974.

Немци „упропастили” двојицу

Кад је немачки селектор Ханси Флик објавио на које играче рачуна за Светско првенство у Катару, на списку су била двојица без иједне утакмице у репрезентацији, обојица голгетери. И 18-годишњи Јусуфа Мукоко (Борусија Дортмунд) и 29-годишњи Никлас Филкруг (Вердер), међутим, дебитовали су пред вратима мундијала. Немачка је у последњој контролној утакмици на једвите јаде савладала с 1:0 Оман у његовој престоници Мускату, а управо је Филкруг дао једини погодак у 80. минуту.

Мукоко је свакако, четири дана пре свог пунолетства, постао четврти најмлађи немачки дебитант свих времена. Кад је ушао у игру у првом колу против Јапана, који је изненадио победом с 2:1, постао је и најмлађи немачки играч илада на мундијалу. Надмашио је Карл-Хајнца Шнелингера, коме је 1958. било нешто више од 19 година.

А ГРУПА

Еквадор 1 (/)

Холандија 3 (2)

Катар 1 (/)

Сенегал 1 (/)

Ц ГРУПА

Саудијска Арабија 1 (/)

Д ГРУПА

Француска 1 (1)

Е ГРУПА

Шпанија 1 (1)

Ф ГРУПА

Канада 1 (/)

Мароко 1 (1)

Г ГРУПА

Камерун 1 (/)

Швајцарска 2 (1)

Х ГРУПА

Португалија 1 (/)

Уругвај 1 (/)

* број играча који су могли да дебитују у Катару, а у загради број њих који су и дебитовали