Najslađi je debi baš na mundijalu

I na Dvadeset drugom svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru nekoliko reprezentacija su povele igrače koji ne samo da su prvi put došli na mundijal nego nisu još ni poneli najdraži dres. Neki su se vratili kući i dalje bez utakmice u državnom timu, a nekima se posrećilo da upravo na najvećoj smotri fudbala imaju najslađi debi.

Francuski selektor Didije Dešan, recimo, pozvao je samo jednog takvog. Prinudno. Pošto je zbog povrede otpao half Presnel Kimpembe (Pari Sen Žermen), njegovo mesto je za zadatke u odbrani pripalo Akselu Disasiju (Monako). Krštenje mu je bilo na meču poslednjeg kola u takmičenju po grupama protiv Tunisa (0:1), gde poraz nije koštao „galske petlove” odlaska u osminu finala s prvog mesta. Postao je prvi francuski debitant baš na mundijalu posle defanzivca Gabrijela de Mišela (Nant), koji je u Engleskoj 1966. igrao u prvom kolu protiv Meksika na Vembliju (1:1).

Karbahal odmah u vatru, Beara čekao druge prilike

Među igračima koji su budućnost španske reprezentacije na spisku Luisa Enrikea našao se i 19-godišnji levi bek Alehandro Balde (Barselona), kome je otac iz Gvineje Bisao, a majka iz Dominikane. I on je pozvan iz nužde jer se neposredno uoči početka Svetskog prvenstva na treningu povredio Hose Gaja (Valensija). Bio je jedini bez meča u reprezentaciji, a igrao je u sve četiri utakmice („crvena furija” ispala u osmini finala na penale protiv senzacionalnih Marokanaca). Kad je nacija razgaljena kišom golova u susretu prvog kola s Kostarikom (7:0), što je najubedljivija pobeda Španije na mundijalima, Gavi je s nešto više od 18 godina postao njen najmlađi učesnik svetskog prvenstva ikada, a Balde, njegov klupski drug, zatim i drugi najmlađi kad je ušao u igru u drugom poluvremenu. Prethodni španski debitant baš na šampionatu sveta bio je napadač Albert Luke (Majorka) 2002.

U holandskom timu Luja van Gala trojica su stigli na prvi mundijal u arapskom svetu bez iskustva u reprezentaciji. Desni bek Džeremi Frimpong (Bajer) nije dobio priliku. Vezni igrač Havi Simons (PSV), 19-godišnjak surinamskog porekla, upisao je prvih sedam minuta na izdisaju meča osmine finala protiv SAD (3:1). Postao je ne samo najmlađi reprezentativac Holandije u utakmici na ispadanje na svetskom prvenstvu nego i njen najmlađi ikada s debijem upravo na mundijalu. Andris Nopert (Herenven) lomio se svojevremeno, dok mu u karijeri nisu cvetale ruže, da se mane fudbala i bude policajac, a u Kataru je bio nezamenljiv na golu i u svih 120 minuta boja s Argentinom u četvrtfinalu. Kad je dobio priliku i u prvoj utakmici, protiv Senegala, postao je prvi holandski debitant u reprezentaciji baš na mundijlu posle igrača sredine terena Dika Shunakera (Ajaks) u Argentini 1978.

Nije se retko dešavalo na svetskim prvenstvima da golmani dođu bez ijedne utakmice u državnom timu, a onda da uđu i u istoriju. Jedan od njih je, na primer, Meksikanac Antonio Karbahal, kome je vatreno krštenje bilo protiv domaćina Brazila na Marakani 1950, a s iskustvom iz lakog poraza s 4:0 stao je u drugom kolu i pred Jugoslovene, koji su pobedili s 4:1. Malo po malo, postao je prvi s učešćem na pet mundijala (1954, 1958, 1962, 1966), što je dostigao tek 1998. legendarni nemački fudbaler Lotar Mateus, a kasnije i drugi.

Baš 1950. i u jugoslovenskom timu je bio golman bez utakmice u reprezentaciji. Uz 34-godišnjeg veterana Srđana Mrkušića (Crvena zvezda), koji je branio na sva četiri meča, pošao je 21-godišnji Vladimir Beara (Hajduk), tek šest meseci stariji od Karbahala. Beara je stekao punu afirmaciju u potonjim godinama. Branio je i 1954. i 1958. Njegova večita rezerva Branko Kralj (Dinamo) išao je 1954. bez meča u državnom timu, a jedina tri u kojima je kasnije branio bili su prijateljski. I Vladimir Stojković, još kao član Crvene zvezde, ali na putu za Nant, teoretski je mogao da debituje na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006 (u sve tri utakmice Srbije i Crne Gore branio Dragoslav Jevrić, a rezerva je bio i Oliver Kovačević). Prvi put, međutim, čuvao je gol reprezentacije dva meseca zatim na njenom prvom meču pod zastavom Srbije u pobedi protiv Češke u gostima s 3:1.

Uz Milovana Jakšića (Soko), koji se na Prvom svetskom prvenstvu u Urugvaju 1930. i proslavio, išao je, zlu ne trebalo, „bskovac” Milan Stojanović, 18-godišnjak. U reprezentaciji nije branio ni posle mundijala. Njegovu sudbinu deli Milorad Milutinović (Partizan), srednji među čuvenom braćom našeg fudbala, half, koji je s najstarijim Milošem (baš tada rešio da iz Partizana pređe u OFK Beograd), neumoljivim strelcem, bio u sastavu za 1958. Miloš je igrao i 1954, a najmlađi Velibor je u analima svetskog prvenstva kao Bora, selektor na pet mundijala (rekorder je Brazilac Karlos Alberto Pereira sa šest) s pet različitih reprezentacija (Meksiko 1986, Kostarika 1990, SAD 1994, Nigerija 1998, Kina 2002). Ni napadač Božidar Marković (Vojvodina), koji je takođe bio među našim „urugvajcima”, nema utakmicu u nacionalnom timu, dok odbrambeni igrač Dragomir Tošić (BSK) nije dobio priliku u Montevideu, ali je igrao kasnije. Isto tako i Lav Mantula (Dinamo), igrač sredine terena, koji je bez meča u reprezentaciji pošao u Švajcarsku 1954, a jedinu utakmicu je odigrao u prijateljskom duelu s Velsom u Kardifu kasnije te godine (3:1 za Jugoslaviju, trostruki strelac Todor Veselinović).

Stefanović s broda na prvu utakmicu

Imali smo, ipak, i reprezentativce koji su debitovali upravo na najvećoj fudbalskoj pozornici. I tu je koren u 1930. Centarhalfu Ljubiši Stefanoviću (Set), koji je već s 19 godina otišao u Francusku, u Montevideu su bile prve tri utakmice u reprezentaciji. Ostale je na dugom putovanju ka Južnoj Americi iz marseljske luke i pričekao tamo zajedno s klupskim saigračem Ivanom Bekom i Branislavom Sekulićem (Klub Franse), napadačima koji su već igrali u državnom timu.

U Švedskoj 1958. selektor Aleksandar Tirnanić, takođe jedan od junaka iz Urugvaja, dao je priliku 22-godišnjem Zvezdinom beku Novaku Tomiću. Prvo je igrao u drugom kolu u značajnoj pobedi protiv Francuske (3:2), onda i u remiju s Paragvajem (3:3), a ne i u četvrtfinalu u porazu protiv Zapadne Nemačke (1:0), kad se uz Tomislava Crnkovića (Dinamo) na bekovsko mesto vratio Vasilije Šijaković (OFK Beograd), koji u remiju sa Škotskom na početku (1:1) nije bio pouzdan, što je i razumljivo jer se teglio s iščašenim ramenom.

Slična situacija je bila i s 22-godišnjim Zvezdinim univerzalcem Vojislavom Melićem u Čileu 1962. Nije igrao u prvom kolu, kad su Sovjeti savladali Jugoslovene s 2:0. Na tom meču se nije proslavio iskusni krilni napadač Muhamed Mujić (Velež). U jednom naizgled bezazlenom duelu i sam se povredio, ali je slomio nogu sovjetskom igraču Eduardu Dubinskom, koji je zbog toga nekoliko puta operisan. Mujića sudija nije čak ni usmeno opomenuo, ali ga je kaznilo rukovodstvo jugoslovenske reprezentacije. Ne samo da nije igrao dalje na mundijalu nego više nijednom.

Melić je zauzeo njegovo mesto u sledećoj utakmici, kad je savladan Urugvaj s 3:1, a u poslednjem kolu u grupi, kad je Kolumbija preslišana s 5:0, čak je i gol dao, postavljajući konačan rezultat. U četvrtfinalu, polufinalu i na meču za treće mesto nije igrao.

Poslednji debitant u našoj reprezentaciji bio je 1974. „hajdukovac” Luka Peruzović, odbrambeni igrač, koji je, kad su Jugoslaviji već sve lađe u Zapadnoj Nemačkoj potonule, ušao u igru protiv Švedske. Na poslednjem meču „plavih”, koji su pretrpeli i treći poraz u drugom krugu takmičenja po grupama, selektor Miljan Miljanić mu je dao priliku da se osladi, uvodeći ga umesto „zvezdaša” Miroslava Pavlovića.

IŠLI NA MUNDIJAL, ALI NIKADA NISU ZAIGRALI U REPREZENTACIJI

Milan Stojanović (G)          1930.

Božidar Marković   1930.

Milorad Milutinović        1958.

IŠLI NA MUNDIJAL, ALI DEBITOVALI U REPREZENTACIJI KASNIJE

Dragomir Tošić       1930.

Vladimir Beara (G)   1950.

Branko Kralj (G)        1954.

Lav Mantula  1954.

DEBITOVALI U REPREZENTACIJI UPRAVO NA SVETSKOM PRVENSTVU

Ljubiša Stefanović 1930.

Novak Tomić  1958.

Vojislav Melić         1962.

Luka Peruzović         1974.

Nemci „upropastili” dvojicu

Kad je nemački selektor Hansi Flik objavio na koje igrače računa za Svetsko prvenstvo u Kataru, na spisku su bila dvojica bez ijedne utakmice u reprezentaciji, obojica golgeteri. I 18-godišnji Jusufa Mukoko (Borusija Dortmund) i 29-godišnji Niklas Filkrug (Verder), međutim, debitovali su pred vratima mundijala. Nemačka je u poslednjoj kontrolnoj utakmici na jedvite jade savladala s 1:0 Oman u njegovoj prestonici Muskatu, a upravo je Filkrug dao jedini pogodak u 80. minutu.

Mukoko je svakako, četiri dana pre svog punoletstva, postao četvrti najmlađi nemački debitant svih vremena. Kad je ušao u igru u prvom kolu protiv Japana, koji je iznenadio pobedom s 2:1, postao je i najmlađi nemački igrač ilada na mundijalu. Nadmašio je Karl-Hajnca Šnelingera, kome je 1958. bilo nešto više od 19 godina.

A GRUPA

Ekvador 1 (/)

Holandija 3 (2)

Katar 1 (/)

Senegal 1 (/)

C GRUPA

Saudijska Arabija 1 (/)

D GRUPA

Francuska 1 (1)

E GRUPA

Španija 1 (1)

F GRUPA

Kanada 1 (/)

Maroko 1 (1)

G GRUPA

Kamerun 1 (/)

Švajcarska 2 (1)

H GRUPA

Portugalija 1 (/)

Urugvaj 1 (/)

* broj igrača koji su mogli da debituju u Kataru, a u zagradi broj njih koji su i debitovali