Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ОДЛОЖЕН ПОЧЕТАК ПРОЦЕСА ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН НА ПЕТРОВАЧКОЈ ЦЕСТИ

Још неизвесна одлука о суђењу хрватским пилотима у одсуству

Суд чека проверу аутентичности саопштења да Хрватска не намерава да сарађује са Србијом у поступку за гранатирање избегличке колоне 1995. године
Још неизвесна одлука о суђењу хрватским пилотима у одсуству
(Wikipedia/Jerry Gunner)

Почетак главног претреса у поступку против четворице хрватских официра оптужених да су у августу 1995. године ракетирали колону избеглица на Петровачкој цести јуче је одложен јер није донета одлука да ли ће се окривљенима судити у одсуству. Председник судског већа Владимир Дуруз рекао је да одлуку о томе треба да донесе Кривично ванпретресно веће и да ће датум наредног претреса бити накнадно заказан.

У замолници која је послата хрватском Министарству правосуђа и управе, београдски Виши суд који води поступак, подсетимо, затражио је да се окривљенима Владимиру Микцу, Зденку Радуљи, Жељку Јеленићу и Данијелу Боровићу уруче позиви за суђење.

Пре него што је судија Дуруз саопштио одлуку о неодржавању претреса, заменик тужиоца за ратне злочине који поступа у овом предмету Душан Кнежевић, доставио је судском већу званично саопштење са сајта Министарства правде и управе Хрватске у којем се наводи да тамошњи органи неће поступати по замолници коју им је путем међународне правне помоћи преко Министарства правде послао Виши суд у Београду.

– Због свега наведеног предлажем да судско веће донесе одлуку да се окривљенима суди у одсуству – предложио је заменик тужиоца Кнежевић. Трочлано веће није се сагласило са овим предлогом наводећи да мора да се утврди аутентичност поменутог саопштења.

На почетку јучерашњег претреса, судија Дуруз је казао и да је Виши суд пред којим се води процес против хрватских официра од Министарства правде, преко којег се одвија комуникација са хрватским правосудним органима, три пута тражило одговоре на питања: да ли су замолнице послате из министарства, када је то урађено и да ли је Хрватска примила замолнице.

– Увек смо добијали одговоре само на прва два питања. Тешко да ћемо добити и на то да ли је Хрватска примила замолнице. Хрватска потпуно игнорише поступке који се у Србији воде против њихових држављана – констатовао је судија Дуруз.

Као што је „Политика” раније објавила, у саопштењу о којем је поступајући тужилац говорио на јучерашњем претресу наглашава се да правосудна сарадња мора да се темељи на начелу узајамног поверења, односно „поверења једне државе да је правни поредак друге државе довољно квалитетан да осигура непристрасно, правично и ефикасно вођење кривичног поступка у тој држави”.

– Досадашњи ток процеса у Србији указује на грубо непоштовање права на поштено суђење утврђено међународним правом. Република Хрватска такав поступак и тако подигнуту оптужницу не може признати будући да се она не темељи на међународном кривичном праву, већ искривљеној универзалној јурисдикцији коју је Србија унела у закон на основу којег је покренула овај поступак. Стога, у складу са одредбама Европске конвенције о узајамној судској помоћи у кривичним стварима и чланом девет уговора између Републике Хрватске и Савезне Републике Југославије о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима, који је потписан у Београду 15. септембра 1997. године, Хрватска неће поступати по запримљеној замолници – пише у саопштењу хрватског министарства правде и управе.

На крају објаве за јавност, наводи се и да ће Влада Републике Хрватске искористити све механизме које има на располагању да заштити окривљене хрватске пилоте и дигнитет Домовинског рата.

– Хрватски пилоти могу бити мирни и сигурни – закључено је у саопштењу.

Замолница стигла „крајњем примаоцу”

Судија Владимир Дуруз рекао је на јучерашњем претресу да је адвокат Душан Братић, један од пуномоћника оштећених уложио велики напор да утврди да ли је замолница српског Министарства правде прослеђена хрватским правосудним органима. Из дописа који је Братић предао суду наводи се да је он, пратећи пошиљку, утврдио да је она стигла у хрватску пошту и да је „достављена крајњем примаоцу”.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jorge
Ako Srbija tuži građane druge zemlje za djela u trećoj zemlji, možemo li očekivati da u doglednoj budućnosti dođu na red i ruski vojnici na spec operaciji u Ukrajini?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.