Пекинг се припрема за Блинкена

Пекинг се спрема за посету америчког државног секретара Ентонија Блинкена почетком следеће године и у међувремену шаље мешовите сигнале – Кина је спремна да побољша односе с Вашингтоном, али и да му се супротстави.

Шеф америчке дипломатије допутоваће у Кину у тренутку кад су кинеско-амерички односи оптерећени бројним проблемима, од трговинског рата, преко Украјине, до сукоба око Тајвана. Кинески министар спољних послова Ванг Ји изјавио је прекјуче да ће Кина наставити да гради стратешко партнерство с Русијом, али и најавио отопљавање односа с Америком, Аустралијом, Јапаном и Европском унијом.

Ванг се сложио с ранијом Блинкеновом изјавом да две најјаче светске економије морају да одржавају канал комуникације, али и додао да Пекинг неће седети скрштених руку док Америка сузбија кинески напредак, преноси „Саут Чајна морнинг пост”.

Кинески министар спољних послова позвао је администрацију америчког председника Џозефа Бајдена да „скрене с курса” и престане да „дели свет на блокове”. Била је то опаска на нову америчку спољнополитичку и безбедносну доктрину, која је идентификовала Кину као највећег изазивача америчке моћи. Кад је први пут посетио Европу у својству шефа Беле куће, Бајден је отворено поручио трансатлантским савезницима да од њих очекује да се у предстојећем одмеравању снага између Вашингтона и Пекинга недвосмислено сврставају на америчку страну. Откако је Бајден дошао на власт, највиши вашингтонски званичници стално посећују југоисточну Азију, представљајући тамошњим лидерима предности сарадње с Америком уместо с Кином.

Једна од највећих критичарки Кине на америчкој политичкој сцени је Ненси Пелоси, председавајућа Представничког дома Конгреса, која кинеско-америчко ривалство представља као обрачун између демократије и аутократије. Упркос кинеском противљењу, Ненси Пелоси је летос обишла Тајван, дефакто самосталну територију коју Пекинг сматра делом Кине. Ванг је ову посету оценио као покушај „хегемонске силе” да застраши Кину, а Америку је оптужио и да ремети мир и стабилност јер окреће кинеске суседе против Пекинга. На крају је Ванг позвао Америку на сарадњу, сматрајући да је сарадња „нужност, а не избор”.

Кад је у новембру најавио долазак у Кину, Блинкен је истакао да Вашингтон и Пекинг морају да „одржавају отворени канал комуникације да такмичење не би прерасло у конфликт”, пренео је „Блумберг”. Истог месеца Бајден се сусрео с кинеским председником Си Ђинпингом на састанку Г20 у Индонезији, али њихов састанак није отклонио ниједан проблем у билатералним односима.

Америка је оштро критиковала понашање кинеске владе према муслиманској мањини као и гушење демократских институција у Хонгконгу. Док званично признаје кинески суверенитет над Тајваном, Вашингтон суштински третира ову територију као независну земљу. Ранији амерички председници намерно су давали двосмислене изјаве о томе да ли би бранили Тајван, али је Бајден више пута отворено казао да би послао војску у случају кинеске инвазије. Иако је Стејт департмент релативизовао председникову изјаву и појашњавао да се ништа није променило у америчкој политици према Тајпеју, Бајденове речи ипак су подигле тензије у односима између Вашингтона и Пекинга.

Блинкен ће бити највиши амерички званичник у посети Кини од 2018, кад се у Пекингу обрео Мајк Помпео, тадашњи државни секретар. Помпео је представљао владу Доналда Трампа, која је заоштрила односе с Кином јер је увела тарифе од 25 одсто на кинеску робу вредну 360 милијарди долара. Пошто је Пекинг узвратио истом мером, започео је кинеско-амерички царински рат, који траје и две године после смене власти у Белој кући.

Иако је садашња вашингтонска влада размишљала о томе да укине тарифе, превладао је став да се за то још нису стекли услови. Главни амерички подстицај за окончавање царинског рата је потреба да се заустави раст цена у САД. Део тима у Западном крилу саветовао је Бајдена да умањи или уклони тарифе јер би кинески производи појефтинили и умањили инфлацију.

Враћање на старо заговарају и америчке компаније које се ослањају на увоз ресурса из Кине, а чији су производи поскупели због царина на кинеске сировине. Ипак, превагнуло је мишљење Бајденових сарадника који су сматрали да се не може преговарати о царинама док Пекинг звецка оружјем, односно изводи војне вежбе око Тајвана. Као и Трампова администрација, и Бајденова влада захтева да Кина уважи макар део америчких притужби кад је реч о субвенцијама, манипулисању валутом и интелектуалној својини.