Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Помен српским жртвама аустроугарског логора у Добоју

Помало заборављени страдалници првог концентрационог логора у Европи, СПЦ би требало да прогласи мученицима
Помен српским жртвама аустроугарског логора у Добоју
Почасна стража код споменика логорашима у Добоју (Фото РТРС)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – У децембру 1915. године у добојски логор дошла је прва група српских заробљеника. Од тог дана, тачније од 27. децембра па до 5. јула 1917. године кроз тај логор – први концентрациони логор у Европи – прошао је 45.791 Србин.

Након Сарајевског атентата и дужег тражења разлога за улазак у рат од стране Аустроугарске, Срби су колективно, у монархији обележавани као бунтовници. Осим депортација у првим годинама рата Срби на простору БиХ узимани су за таоце, вешани, стрељани...

Међу логорашима у добојском логору је био 16.673 мушкарац и 16.996 жена и деце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и деце из Србије и Црне Горе.

Њих око 12.000 из тог логора нису изашли. Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова уврстио је тај датум у календар значајних догађаја. Сваке године на данашњи дан – 27. децембра обележава се дан сећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.  

„Претежно су у добојски логор депортовани Срби с подручја западне Србије, као и Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња. Они су у овом злогласном логору страдали у највећим мукама”, испричао је бањалучким медијима архијерејски намесник добојски Мирко Николић.
Он каже да све ближе одлука да се жртве добојског логора, који је основала Аустроугарска у Првом светском рату прогласе за мученике јер је његовање културе сећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у први концентрациони логор у Европи у 20. веку.  Свештенство Црквене општине Добој упутило је захтев епископу зворничко-тузланском Фотију да умоли Свети архијерејски Сабор СПЦ да жртве добојског логора прогласи за мученике.

Николић каже да није случајно што се у минулих стотину година „свесно настојало да нестане сећање на постојање овог логора и обим српског страдања у овом стратишту”.

Први подаци о добојском логору предочени су у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из светског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године. Међутим, издања те споменице су готово сва уништена. Захваљајући три пронађена оригинална примерка, 2015. године направљен је репринт издања. У њега је уврштен и документ из војног архива Независне Државе Хрватске – наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши спомен-костурница са костима страдалих код Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла. Нацистичке снаге Анте Павелића су тај задатак реализовале у јуну 1941.године. 

О српским страдањима постоје записи у књизи „Добојски логор” аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената, сведочења савременика и изјава преживелих логораша.

У тој књизи, између осталог, наводи се и сведочење доктора Јосипа Шкарића који је као лекар упозорио команданта логора (аустроугарског официра) да се оболелима од тешких цревних болести даје искључиво суха храна, на шта је добио одговор: „Да, па шта ћемо. У историји се дешава да неке нације нестају, а друге се дижу... па шта се може против тога чинити, да овог пута нестане српске нације”.  Локални историчари наводе како су о димензији страдања сведочиле пронађене плитко закопане масовне гробнице са скелетима логораша, од којих је неколико било и на подручју добојског насеља Придјел, или тела пронађена током радова на проширењу жељезничког чвора у Добоју 1968. године.

У књизи „Добојски логор” се наводи да је аустроугарски логор био на простору садашње Железничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести. 

На локалитету добојског логора у Добоју у периоду СФРЈ саграђена је – железничка станица. Тако је онемогућено прикупљање материјалне грађе.

У помен жртвама добојског логора СПЦ је у септембру 1938. објавила „Споменицу” и те године у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава логора и која заједно са спомеником чини спомен-комплекс мученицима овог логора. 

У Добоју је поред Железничке станице, где се налази логор 1. јула 2016. откривен и освештан споменик „Добојски логор 1915-1917”. 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

С ушћа Криваје
Ја сам из Завидовића, што је само 50 км далеко од Добоја, дакле то је је мој завичај. Познајем нашу историју прилично добро али за ово нисам раније чуо. Комунистички режим је то очигледно добро крио.
Drug
Nije "režim" ništa krio nego si ti slabo dirao u knjigu...
Земунац
Не бих рекао да су комунисти криви за то. После Првог светског рата краљ Александар је многе српске војводе и официре пензионисао, а на њихово место довео аустроугарске официре који су то били до капитулације. Пошто је тако било онда није био ред да се помиње њихов удео у ратним операцијама против Србије, па је још тада почео процес заташкавања догађаја из периода ПСР. Не заборавите да су носиоци Албанске споменице тек под комунистима добили заслужене пензије.
Gagi
Ovo je nova informacija za mene. Nesumljivo je da pored ovog spomen obeležja postoji potreba da se u Beogradu na Starom sajmištu napravi spomen park nalik na izraelski Jad Vashem gde bi na dostojan način bilo obeležena sva stratišta Srba u 20.veku. To bi bio muzejski kompleks sa salama za video projekcije, predmetima, slikama, skicama mapama. Deca iz škola i studenti bi posećivali ovaj spomen kompleks a to bi bio i deo turistički tura za strance koji obilaze Beograd.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.