Помен српским жртвама аустроугарског логора у Добоју

Од нашег сталног дописника
Бањалука – У децембру 1915. године у добојски логор дошла је прва група српских заробљеника. Од тог дана, тачније од 27. децембра па до 5. јула 1917. године кроз тај логор – први концентрациони логор у Европи – прошао је 45.791 Србин.

Након Сарајевског атентата и дужег тражења разлога за улазак у рат од стране Аустроугарске, Срби су колективно, у монархији обележавани као бунтовници. Осим депортација у првим годинама рата Срби на простору БиХ узимани су за таоце, вешани, стрељани...

Међу логорашима у добојском логору је био 16.673 мушкарац и 16.996 жена и деце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и деце из Србије и Црне Горе.

Њих око 12.000 из тог логора нису изашли. Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова уврстио је тај датум у календар значајних догађаја. Сваке године на данашњи дан – 27. децембра обележава се дан сећања на долазак првог транспорта Срба у логор 1915. године.  

„Претежно су у добојски логор депортовани Срби с подручја западне Србије, као и Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња. Они су у овом злогласном логору страдали у највећим мукама”, испричао је бањалучким медијима архијерејски намесник добојски Мирко Николић.
Он каже да све ближе одлука да се жртве добојског логора, који је основала Аустроугарска у Првом светском рату прогласе за мученике јер је његовање културе сећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у први концентрациони логор у Европи у 20. веку.  Свештенство Црквене општине Добој упутило је захтев епископу зворничко-тузланском Фотију да умоли Свети архијерејски Сабор СПЦ да жртве добојског логора прогласи за мученике.

Николић каже да није случајно што се у минулих стотину година „свесно настојало да нестане сећање на постојање овог логора и обим српског страдања у овом стратишту”.

Први подаци о добојском логору предочени су у „Споменици посвећеној мученицима и жртвама добојске интернације из светског рата 1915/16. године”, која је урађена приликом освештања споменика Светих апостола Петра и Павла 1938. године. Међутим, издања те споменице су готово сва уништена. Захваљајући три пронађена оригинална примерка, 2015. године направљен је репринт издања. У њега је уврштен и документ из војног архива Независне Државе Хрватске – наредба усташког стана у Добоју од 27. маја 1941. године да се поруши спомен-костурница са костима страдалих код Спомен-цркве Светих апостола Петра и Павла. Нацистичке снаге Анте Павелића су тај задатак реализовале у јуну 1941.године. 

О српским страдањима постоје записи у књизи „Добојски логор” аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената, сведочења савременика и изјава преживелих логораша.

У тој књизи, између осталог, наводи се и сведочење доктора Јосипа Шкарића који је као лекар упозорио команданта логора (аустроугарског официра) да се оболелима од тешких цревних болести даје искључиво суха храна, на шта је добио одговор: „Да, па шта ћемо. У историји се дешава да неке нације нестају, а друге се дижу... па шта се може против тога чинити, да овог пута нестане српске нације”.  Локални историчари наводе како су о димензији страдања сведочиле пронађене плитко закопане масовне гробнице са скелетима логораша, од којих је неколико било и на подручју добојског насеља Придјел, или тела пронађена током радова на проширењу жељезничког чвора у Добоју 1968. године.

У књизи „Добојски логор” се наводи да је аустроугарски логор био на простору садашње Железничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смештени у дрвеним баракама у којима су претходно коњи аустроугарске војске угинули од заразне болести. 

На локалитету добојског логора у Добоју у периоду СФРЈ саграђена је – железничка станица. Тако је онемогућено прикупљање материјалне грађе.

У помен жртвама добојског логора СПЦ је у септембру 1938. објавила „Споменицу” и те године у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава логора и која заједно са спомеником чини спомен-комплекс мученицима овог логора. 

У Добоју је поред Железничке станице, где се налази логор 1. јула 2016. откривен и освештан споменик „Добојски логор 1915-1917”.