Радмановић: Да БиХ не буде „Госпа од удеса”

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 21. августа – Једина стварна шанса да Босна и Херцеговина опстане и да опет не постане, како ју је назвао песник Милан Ненадић „Госпа од удеса”, јесте повратак изворним принципима Дејтонског споразума, оценио је за наш лист српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић. Он каже да „опстанак БиХ највише доводе у питање они који тврде да Дејтонски споразум није добар и на тој тези заснивају своје захтеве за, како кажу, 'јачање државе', под чим подразумевају њену унитаризацију”.

Бошњачка политичка и интелектуална елита недавно је оштро критиковала његову изјаву да Републици Српској и Федерацији БиХ треба вратити део надлежности које су, на разне начине, пренесене на заједничке органе БиХ. Радмановић скреће пажњу да су његови опоненти при томе занемарили да је рекао да би претходно требало направити анализу рада свих заједничких органа. „Основни проблем функционисања БиХ је у томе што њен устав не поштују домаћи политичари, а поготово га не поштују међународни представници. Тако смо и дошли у ситуацију да уместо три министарства и девет заједничких надлежности, колико БиХ има по Дејтону, сада имамо девет министарстава и више од 50 надлежности на нивоу БиХ. Када се заврши реформа полиције, БиХ ће имати око 60 надлежности које нису прописане њеним уставом. Додатни проблем је то што смо се унутар БиХ договорили само о неколико од ових новоуспостављених заједничких надлежности, а све остале су резултат амандмана на устав, закона и измена закона које су наметали високи представници. Они су, суштински наметнути, без обзира на то што су касније, такође под притиском високих представника, усвајани у одговарајућим парламентима”, објашњава Радмановић.

Према његовом речима крупније питање од овог је анализа рада свих тих заједничких институција и колико оне коштају грађане БиХ. Као илустрацију, Радмановић наводи да је број запослених у заједничким органима БиХ са око четири хиљаде, колико их је било 2004. године, повећан на нешто мање од 22.000 колико их је сада. Чак и када се од ове бројке одузме десетак хиљада професионалних припадника оружаних снага БиХ, очигледно је да се бирократски апарат утростручио. У истом периоду, буџет заједничких органа повећан је са 195 милиона на 1,18 милијарди марака.

 „Још нико није анализирао шта су за грађане БиХ урадиле заједничке институције. Због тога се некритички 'притишће' да се оснивају нови органи на нивоу БиХ. То, практично, значи да један део представника међународне заједнице прихвата тезу сарајевског политичког круга да све треба да буде на нивоу БиХ. Без обзира да ли је то рационално или није. Анализа рада заједничких органа, цена коју за то плаћају грађани и корист коју они имају од тога, мораће кад тад доћи на дневни ред. Тим пре што у заједничким органима углавном у Сарајеву раде махом представници једног, бошњачког, народа, а издржавају их сви порески обвезници”, каже наш саговорник, додавши да би „враћање надлежности Републици Српској и Федерацији БиХ било корисно за целу БиХ и све њене грађане, осим за мањи број људи који раде у тим институцијама”.

Тезу да је враћање надлежности ентитетима неизводљиво, он одбацује као нетачну и истиче да се „сарајевски политички круг” руководи начелом – „нека кошта колико кошта, само нека је на нивоу БиХ, па макар од тога и не било користи”. Он је указао и на недоследност представника међународне заједнице, који с једне стране критикују превелико трошење новца на администрацију, а с друге, подстичући формирање нових заједничких органа БиХ, раде на њеном повећавању. „Посебна прича су неке реформе које међународна заједница представља као успешне, мада оне то, у ствари, нису и које су мимо међународних стандарда. Као пример, навешћу реформу правосуђа. Где има у свету да у судовима и тужилаштвима, рачунајући и Уставни суд БиХ, седе странци који воде главну реч? Правосуђе је, иначе, изашло из оквира Устава БиХ. Тужилаштво и Суд БиХ су наметнути једном од 867 одлука високих представника. У поређењу са резултатима, оно је прескупо”, закључио је Радмановић.

За њега је једна од битних тема и начин на који су преношене надлежности са Републике Српске и Федерације БиХ на заједничке органе БиХ. „Ово питање треба отворити у Парламентарној скупштини БиХ, и то у интересу Срба, Бошњака и Хрвата. Морамо наћи одговоре на следеће дилеме: да ли је пренос надлежности био у складу са уставом, колико се овај процес екстензивно развијао, колико то кошта и какви су ефекти тога. На први поглед лако се може закључити да је највећи део надлежности пренесен мимо устава, што је непримерено демократској земљи, да је то углавом рађено без јасног концепта развоја, да су заједнички органи 'пренадувани' и бројем људи и средствима. Основни закључак је да се тако не може радити. Ово би требало да буде задатак органа БиХ и од њега треба одмаћи Канцеларију високог представника и недобронамерне међународне представнике. Ја јесам за сарадњу са међународним фактором, под условом да се они не понашају наредбодавно већ партерски”, рекао је Радмановић.

Он сматра да део бошњачких политичара и интелектуалаца добро разуме да оно што он говори није ни на чију штету, већ на добробит свих. „Ипак, они протежирају унитаризацију БиХ, а иза тог концепта је тежња да већински народ влада на целој њеној територији и да, што је већ на сцени, узима новац од свих а троши га у Сарајеву, на шта ми не можемо пристати. Због тога је за БиХ боље да што пре уђе у расправу о основаности преношења надлежности и враћања Дејтонског споразума, јер она оваква каква јесте све више постаје немогућа. Сви покушаји да постане унитарна држава, направиће од ње опет Госпу од удеса”, упозорио је српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић.