Холанђанин ипак неће судити Караџићу

Најновији притвореник у Схевенингену јуче је могао да буде задовољан: Хашки суд је одлучио да промени холандског судију чије је изузеће Караџић тражио чим је приспео у Хаг, а Европска унија је одлучила да врати пасоше породици бившег председника Републике Српске како би већ почетком септембра могла да га посети у притвору.

Радован Караџић, који је оптужен за геноцид и злочине против човечности у БиХ, тврдио је у поднеску суду да је судија Алфонс Ори у сукобу интереса и да тражи изузеће сумњајући у његову пристрастност. У Трибуналу су јуче тврдили да одлука председника Фауста Покара о промени судског већа нема никакве везе са Караџићевим захтевом за изузеће судије Орија због сукоба интереса и сумњи у његову непристрастност. 

У поднеску од 15. августа Караџић је подсетио да је Ори осудио Момчила Крајишника на „драконску” казну од 27 година затвора, „иако оптужени није имао никакву извршну функцију, нити је могао да издаје наредбе или да утиче на њихово доношење”. „Разумљиво је да је Ори заинтересован да се та његова пресуда одржи и некако потврди, што би могло да се оствари и кроз пристрастно и необјективно поступање у случају против мене”, навео је Караџић.

Са прве стране – Бивши председник РС такође је навео да Ори у процесу против лидера СРС Војислава Шешеља незаконито поступао, отежавао положај оптуженог и оспоравао његова права, што је и потврђено одлуком жалбеног већа.

Наводећи да Ори има „лични интерес” у процесу против њега, Караџић је подсетио да је Ори судио бившем команданту Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу, и то „на штету оптуженог, како у погледу утврђивања чињеничног стања, тако и у погледу казне”. Сличне оптужбе је изнео и поводом суђења Душану Тадићу, за кога је тврдио да је „утицао на његово условљавање” и подстицао га да да „тешке” изјаве које имају утицаја и на остале случајеве.

У Трибуналу кажу да промена судског већа није ништа необично и да се врло често такве одлуке доносе због оптерећености судских већа. „То су две различите ствари. Одлука по захтеву Караџића још није донета и тај захтев ће бити третиран у засебној одлуци Трибунала”, рекла је јуче Танјугу портпарол Трибунала Нерма Јелачић.

(/slika2)Одлука о замени судског већа је ступила на снагу одмах, али председник суда још није одлучио који ће судија преузети овај процес. Караџић, који је оптужен за геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортације и остале злочине против човечности, 29. августа ће се о кривици изјаснити пред неким од судија из трећег претресног већа. Тако му се може десити да му суде судије које су председавале у процесу против Слободана Милошевића – Патрик Робинсон и Јан Бономи, док би трећи судија био Жан Клод Антонети, који тренутно суди Шешељу.

Шкотланђанин Бономи имао је репутацију тврдог судије на овом процесу, а судија Робинсон је познат по томе што је у случају Стевана Тодоровића потегао питање „habeas corpusa”, најважнијeг прописа о правима човека у англосаксонском праву, који грађане штити од противзаконитог хапшења.

Робинсон се заинтересовао за законитост Тодоровићевог доласка у Хаг, пошто је овај оптуженик тврдио да су га у септембру 1998. године на Златибору киднаповала четворица људи, који су говорили српски, и потом га пребацили чамцем преко Дрине и испоручили Сфору. У америчкој бази у Тузли следећег дана су му уручили налог за хапшење. Председавајући Робинсон је, на основу овог исказа оптуженог, тражио да амерички генерал Ерик Шинсеки, командант Сфора у БиХ, под обавезујућим налогом сведочи на суду. Тужилаштво се одмах нагодило са оптуженим и Шинсеки није морао да се појави на суду.

Иако нова оптужница још није готова, Трибунал у Хагу убрзано припрема суђење. Током јучерашњег дана Жалбено веће је одобрило и захтев Момчила Крајишника да у судском затвору може да разговара са Караџићем о његовом евентуалном сведочењу у жалбеном поступку који је бивши председник Скупштине РС покренуо пред тим судом. Веће је Крајишнику дало рок да до 15. септембра одлучи хоће ли Караџића позвати за сведока одбране у жалбеном поступку на пресуду од 27 година изречену за прогоне и друге злочина над несрбима почињене током 1992. године у рату у БиХ.

Амерички адвокат Ален Дершовиц, који помаже Крајишникову одбрану, јуче је за Асошијетед прес потврдио да се накратко већ видео са Караџићем. Дершовиц је навео да планира да затражи Караџићево сведочење „које би обезбедило веома значајне олакшавајуће доказе” у случају Крајишник.

Према претходним најавама Караџићевог београдског адвоката Горана Петронијевића, оптужени лидер Срба у РС вероватно неће сведочити пре свог изјашњавања о кривици или ће, уколико буде морао, дати изјаву ограниченог карактера.

Пошто нова оптужница још није готова, како „Политика” сазнаје, Караџић се ни на следећем појављивању пред судским већем неће изјаснити о кривици по старој оптужници.

Оптужница против Караџића заснива се на 11 тачака, написана је на 27 страна, а у вези је са 27 предмета оптужених и осуђених пред Трибуналом у Хагу. Стога се очекује да би докази изведени током суђења у тим поступцима могли да буду употребљени и на његовом суђењу.

Караџић ће имати право да уложи приговор на предлог Тужилаштва да се, ради уштеде на времену, користе већ изведени докази у другим предметима пред тим судом, као што су саслушања сведока, читање списа, вештачења и слично. Наравно, коначну одлуку о томе донеће суд.

Већина предмета против оптужених који су повезани са Караџићевим случајем у току је пред Трибуналом, а оптужени којима је изречена пресуда осуђени су на вишедеценијске затворске казне.

У предмету Караџић свакако ће се наћи низ доказа и сведочења који су изнети током четворогодишњег суђења Слободану Милошевићу, а нарочито они који се односе на Сребреницу.

Против Караџића ће бити употребљени и докази на основу којих је бивши председник скупштине РС Момчило Крајишник осуђен на 27 година због злочина против човечности.

За део оптужнице који се односи на Сарајево биће коришћени докази на основу којих је генерал Војске РС Станислав Галић правоснажно осуђен на доживотни затвор због злочина против човечности почињених на територији Сарајева.

Што се тиче Сребренице, незаобилазна ће бити пресуда од 35 година затвора која је изречена генералу Радиславу Крстићу са свим доказима о злочинима, учешћу и подстицању геноцида, убијању, прогону и уништавању имовине на територији БИХ.