Шта кочи суђење хрватским пилотима

Почетак главног претреса у поступку против четворице хрватских официра, оптужених да су у августу 1995. године ракетирали колону избеглица на Петровачкој цести одложен је до даљег јер није донета одлука да ли ће се окривљенима судити у одсуству. На оптуженичку клупу требало би да седну Владимир Микац, Зденко Радуља, Жељко Јеленић и Данијел Боровић.

Ко је одговоран што ни шест месеци од подизања оптужнице суђење није почело?

Председник судског већа судија Владимир Дуруз наводи да одлуку о томе треба да донесе Кривично ванрасправно (КВ) веће. Чланови тог већа тврде да не могу то да ураде док из Министарства правде не стигне информација да ли је хрватско министарство правде и управе примило замолницу да се окривљенима уручи позив за главни претрес.

Адвокат Душан Братић, пуномоћник оштећених каже да је Министарство правде требало да утврди да ли је хрватском министарству достављена замолница. Саво Штрбац, директор Документационо-информационог центра „Веритас” сматра да је одлуку о томе да ли ће се хрватским официрима судити у одсуству требало да донесе Кривично ванпретресно веће када је потврдило оптужницу.

Са мишљењем Штрпца сагласан је и Александар Оленик, бранилац по службеној дужности првоокривљеног Владимира Микца.

У разговору за наш лист, адвокат Братић, који је пре два дана на последњем главном претресу предао суду документе који доказују да је хрватском министарству достављена замолница, наводи да одговорност за пролонгирање поступка сноси Министарство правде.

– Веће судије Владимира Дуруза зрачи знањем и одлуке доноси сензибилно правничким мозгом, а не секиром како би то јавност понекада желела. У конкретном предмету није проблем да ли ће суђење трајати месец дуже или краће, већ је системске природе. Министарство правде, нестручно и неодговорно поступа и у свим другим предметима међународне правне помоћи. Сваки пут када би суд, евентуално, затражио податак када је замолница уручена иностраном органу, било би исто. То је чињеница утврђена на овом случају. Не можемо да очекујемо да суд преузима надлежности другог државног органа. Министарство доставља замолницу уз свој допис који потписује помоћник министра. То је пошиљка министарства, а не суда. Министарство је дужно да утврди када је инострани орган примио пошиљку – објашњава адвокат Братић.

Додаје и да су се оштећени три пута писано обраћали помоћнику министра и указивали да суд неће моћи да доноси одлуке јер службеници Министарства правде неће да изврше увид у апликацију „Пошта Србије”, сачине службену белешку о датуму уручења и о томе обавесте суд.

– Помоћник министра правде изјавио је да не зна да ли сме да се сачини службена белешка? Па, то је његова дужност – категоричан је пуномоћник оштећених.

Саво Штрбац сматра да неко мора коначно да донесе одлуку да се окривљенима суди у одсуству.

– Логично је било да то уради Кривично ванрасправно веће када је доносило одлуку о потврђивању оптужнице. Разлог који се наводи за неодржавање главног претреса није ваљан. Мало ли су чекали, па још треба? Оштећени се држе у неизвесности хоће ли бити суђења. Шта се чека? Неко мора да преломи – каже за „Политику” Штрбац.

Подсетио је да Хрватска има закон из 2011. године у коме пише да неће сарађивати и да не признаје никакве правне акте који долазе из Србије (и осталих заједница СФРЈ) у којима су њихови „бранитељи” оптужени за ратни злочин.

Наглашава и да се Хрватска све време у пракси позива на закон и да је, пошто нису хтели да раде на другим предметима, било за очекивати да неће ни у предмету „Петровачка цеста”.

– Разлог што немају доказ да је позив за главни претрес уручен оптуженима, нема никакве везе са стварношћу. Неће Хрвати доћи на суђење, не признају ништа. То сваки дан говоре, а тако су се понашали и у другим предметима – наводи Штрбац.

Александар Оленик напомиње да је Кривично ванрасправно веће, 18. децембра када је већало хоће ли се окривљенима судити у одсуству и када је одложило доношење одлуке због недостатка свих чињеница, поступило незаконито.

– То је противзаконито јер ако немају све чињенице морају да донесу решење којим се одбија захтев тужилаштва за суђење у одсуству. Закон предвиђа да тужилаштво бира време када ће да поднесе такав захтев и да ће уз њега да достави све што је потребно. Тако да КВ може да прихвати или одбије захтев, а не да гледа у хороскоп како би испунило жељу тужилаштва – сматра Оленик.