Микросан - тихи убица за воланом

Током летњих месеци, од јуна до средине септембра, сваке године на путевима Србије бележи се нагли пораст броја саобраћајних незгода, што је директна последица густине саобраћаја, високих температура и дугих релација које возачи прелазе, подаци су Агенције за безбедност саобраћаја.

Како су објаснили за „Политику”, Србија је транзитна земља кроз коју дневно у летњем периоду само кроз наплатну станицу Врчин прође и до 100.000 возила. Са повећаним бројем возила расте и повећан број конфликата.

„Према нашим анализама, најчешћи типови незгода су слетање возила са коловоза (што се најчешће догађа на дугим деоницама ауто-путева), а чији су главни узроци прекорачење брзине, губитак пажње и умор, потом налети на возило испред (ланчани судари) који се дешавају услед наглог успоравања саобраћаја на прилазима наплатним рампама, градовима или границама, а све јер возачи у колонама често не одржавају безбедно одстојање и касно реагују на кочење возила испред, као и чеони судари и незгоде при претицању који бивају изазвани падом концентрације, али и нервозом због спорог кретања колона. Возачи погрешно процењују брзину возила која долазе из супротног смера, што често доводи до трагичних исхода”, рекао је за наш лист помоћник директора агенције Мирко Коковић.

Уколико се „подвуче црта”, неприлагођена брзина и даље је најчешћи утицајни фактор у саобраћајним незгодама са погинулим лицима, а затим „пропуст возача који се односи на неправилно сагледавање саобраћајне ситуације”, „вожња под утицајем алкохола”, као и „губитак контроле над возилом”.

„Неприлагођена и прекорачена брзина су кључни фактори у готово половини незгода са смртним исходом и свакој четвртој незгоди са повређеним лицима. Због тога агенција тренутно спроводи кампању под слоганом ’На путу до нуле, успори’, са циљем подизања свести возача о утицају брзине на настанак и последице саобраћајних незгода”, истакао је Коковић.

У жељи да стигну на локацију за одмор, услед непредвиђених чекања на граници, возачи често бирају да наставе вожњу уместо одмора који је, како су објаснили из агенције, један од најневидљивијих, али најопаснијих убица на путевима.

„Умор је утицајни фактор који се налази на 11. месту у Републици Србији, од укупно 85 утицајних фактора настанка саобраћајних незгода. Услед умора време реакције се дуплира, оштрина вида се значајно смањује, а способност доношења брзих и исправних одлука у критичним секундама потпуно опада. Најопаснији феномен је ’микросан’, краткотрајни губитак свести од неколико секунди, током којег возило при брзини од 130 километара на час потпуно неконтролисано прелази чак и преко сто метара”, казао је Коковић.

Напоменуо је да основно правило безбедне вожње јесте пракса да се прави пауза на свака два сата ефективне вожње, без обзира на то како се возач субјективно осећа, квалитетна пауза траје најмање 15 минута, она не значи само седење у угашеном аутомобилу. Неопходно је изаћи из возила и урадити неколико лаганих вежби истезања.

Како је истакао, једини лек за умор је сан.

„Музика, отварање прозора, кафа и енергетски напици су само предрасуде, ништа од тога не отклања умор, већ напротив ствара заблуду возачу и даје лажан осећај да је возач превазишао кризу. Прави одмор је једини лек за умор и то непрекидно спавање од шест до девет сати у току ноћи”, нагласио је Коковић.

Саобраћајне гужве и вишесатна чекања на граничним прелазима доводе до озбиљног психофизичког исцрпљивања возача, када наступа критичан безбедносни моменат, кажу из агенције наводећи да се највећи број грешака дешава непосредно након проласка границе или изласка из саобраћајног чепа. Возачи, иритирани губитком времена, несвесно повећавају брзину, возе агресивније и улазе у ризична претицања како би „надокнадили” изгубљене сате.

„Време изгубљено у колони се не може и не сме надокнађивати на путу. Апелујемо на возаче да чекање на граници унапред урачунају у укупно време путовања и прихвате га као саставни део пута. Стрпљење и дефанзивна вожња након границе су једини гарант безбедног стизања на дестинацију”, упозорио је Коковић.

Посебно се осврнуо на безбедност деце, најмлађих учесника у саобраћају, чија безбедност зависи од одговорности одраслих. Због тога је напоменуо да без обзира да ли породица путује пет или 500 километара свако дете мора бити у адекватном, хомологованом дечјем безбедносном ауто-седишту које одговара његовој висини и тежини.

„Седиште мора бити правилно причвршћено, а сигурносни каишеви затегнути према упутству. Родитељи морају бити узор и сами обавезно користити сигурносни појас на свим седиштима. Сви предмети унутар аутомобила морају бити безбедно одложени или фиксирани. При наглом кочењу или судару при брзини од 50 километара на час, предмет тежак свега неколико стотина грама добија масу неколико десетина килограма и постаје смртоносни пројектил у кабини”, нагласио је наш саговорник.

Напоменуо је да деца много теже подносе дугу вожњу и брже постају немирна, што директно утиче на пажњу возача.

„Препоручује се планирање забавног садржаја унапред, као и чешће паузе на одмориштима која имају уређена дечја игралишта. Такође, температура у возилу требало би да буде оптимално подешена, разлика између спољашње и унутрашње температуре не би требало да прелази седам степени, како би се избегао додатни стрес организма и код деце”, закључио је Коковић.