Mikrosan - tihi ubica za volanom

Tokom letnjih meseci, od juna do sredine septembra, svake godine na putevima Srbije beleži se nagli porast broja saobraćajnih nezgoda, što je direktna posledica gustine saobraćaja, visokih temperatura i dugih relacija koje vozači prelaze, podaci su Agencije za bezbednost saobraćaja.

Kako su objasnili za „Politiku”, Srbija je tranzitna zemlja kroz koju dnevno u letnjem periodu samo kroz naplatnu stanicu Vrčin prođe i do 100.000 vozila. Sa povećanim brojem vozila raste i povećan broj konflikata.

„Prema našim analizama, najčešći tipovi nezgoda su sletanje vozila sa kolovoza (što se najčešće događa na dugim deonicama auto-puteva), a čiji su glavni uzroci prekoračenje brzine, gubitak pažnje i umor, potom naleti na vozilo ispred (lančani sudari) koji se dešavaju usled naglog usporavanja saobraćaja na prilazima naplatnim rampama, gradovima ili granicama, a sve jer vozači u kolonama često ne održavaju bezbedno odstojanje i kasno reaguju na kočenje vozila ispred, kao i čeoni sudari i nezgode pri preticanju koji bivaju izazvani padom koncentracije, ali i nervozom zbog sporog kretanja kolona. Vozači pogrešno procenjuju brzinu vozila koja dolaze iz suprotnog smera, što često dovodi do tragičnih ishoda”, rekao je za naš list pomoćnik direktora agencije Mirko Koković.

Ukoliko se „podvuče crta”, neprilagođena brzina i dalje je najčešći uticajni faktor u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima, a zatim „propust vozača koji se odnosi na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije”, „vožnja pod uticajem alkohola”, kao i „gubitak kontrole nad vozilom”.

„Neprilagođena i prekoračena brzina su ključni faktori u gotovo polovini nezgoda sa smrtnim ishodom i svakoj četvrtoj nezgodi sa povređenim licima. Zbog toga agencija trenutno sprovodi kampanju pod sloganom ’Na putu do nule, uspori’, sa ciljem podizanja svesti vozača o uticaju brzine na nastanak i posledice saobraćajnih nezgoda”, istakao je Koković.

U želji da stignu na lokaciju za odmor, usled nepredviđenih čekanja na granici, vozači često biraju da nastave vožnju umesto odmora koji je, kako su objasnili iz agencije, jedan od najnevidljivijih, ali najopasnijih ubica na putevima.

„Umor je uticajni faktor koji se nalazi na 11. mestu u Republici Srbiji, od ukupno 85 uticajnih faktora nastanka saobraćajnih nezgoda. Usled umora vreme reakcije se duplira, oštrina vida se značajno smanjuje, a sposobnost donošenja brzih i ispravnih odluka u kritičnim sekundama potpuno opada. Najopasniji fenomen je ’mikrosan’, kratkotrajni gubitak svesti od nekoliko sekundi, tokom kojeg vozilo pri brzini od 130 kilometara na čas potpuno nekontrolisano prelazi čak i preko sto metara”, kazao je Koković.

Napomenuo je da osnovno pravilo bezbedne vožnje jeste praksa da se pravi pauza na svaka dva sata efektivne vožnje, bez obzira na to kako se vozač subjektivno oseća, kvalitetna pauza traje najmanje 15 minuta, ona ne znači samo sedenje u ugašenom automobilu. Neophodno je izaći iz vozila i uraditi nekoliko laganih vežbi istezanja.

Kako je istakao, jedini lek za umor je san.

„Muzika, otvaranje prozora, kafa i energetski napici su samo predrasude, ništa od toga ne otklanja umor, već naprotiv stvara zabludu vozaču i daje lažan osećaj da je vozač prevazišao krizu. Pravi odmor je jedini lek za umor i to neprekidno spavanje od šest do devet sati u toku noći”, naglasio je Koković.

Saobraćajne gužve i višesatna čekanja na graničnim prelazima dovode do ozbiljnog psihofizičkog iscrpljivanja vozača, kada nastupa kritičan bezbednosni momenat, kažu iz agencije navodeći da se najveći broj grešaka dešava neposredno nakon prolaska granice ili izlaska iz saobraćajnog čepa. Vozači, iritirani gubitkom vremena, nesvesno povećavaju brzinu, voze agresivnije i ulaze u rizična preticanja kako bi „nadoknadili” izgubljene sate.

„Vreme izgubljeno u koloni se ne može i ne sme nadoknađivati na putu. Apelujemo na vozače da čekanje na granici unapred uračunaju u ukupno vreme putovanja i prihvate ga kao sastavni deo puta. Strpljenje i defanzivna vožnja nakon granice su jedini garant bezbednog stizanja na destinaciju”, upozorio je Koković.

Posebno se osvrnuo na bezbednost dece, najmlađih učesnika u saobraćaju, čija bezbednost zavisi od odgovornosti odraslih. Zbog toga je napomenuo da bez obzira da li porodica putuje pet ili 500 kilometara svako dete mora biti u adekvatnom, homologovanom dečjem bezbednosnom auto-sedištu koje odgovara njegovoj visini i težini.

„Sedište mora biti pravilno pričvršćeno, a sigurnosni kaiševi zategnuti prema uputstvu. Roditelji moraju biti uzor i sami obavezno koristiti sigurnosni pojas na svim sedištima. Svi predmeti unutar automobila moraju biti bezbedno odloženi ili fiksirani. Pri naglom kočenju ili sudaru pri brzini od 50 kilometara na čas, predmet težak svega nekoliko stotina grama dobija masu nekoliko desetina kilograma i postaje smrtonosni projektil u kabini”, naglasio je naš sagovornik.

Napomenuo je da deca mnogo teže podnose dugu vožnju i brže postaju nemirna, što direktno utiče na pažnju vozača.

„Preporučuje se planiranje zabavnog sadržaja unapred, kao i češće pauze na odmorištima koja imaju uređena dečja igrališta. Takođe, temperatura u vozilu trebalo bi da bude optimalno podešena, razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi trebalo da prelazi sedam stepeni, kako bi se izbegao dodatni stres organizma i kod dece”, zaključio je Koković.