Зашто је Бахмут толико (не)важан

Већ месецима, извештаји са ратишта у Украјини почињу извештајима о артиљеријским дуелима код Бахмута. Тамо ратују најбоље јединице обе зараћене стране али, ни једна није у стању да оствари одлучујући успех на терену.

Зашто је важан град Бахмут, који је већ претворен у рушевине? Одговор на то питање није једноставан нити логичан. Јер, Бахмут  нема стратешки, евентуално тактички значај и због тога многи у Москви и Кијеву постављају питање оправданости великих жртава. На обе стране. Говори се о стотинама мртвих на дневном нивоу. Са руске стране тамо се боре елитне јединице које су пребачене са фронта код Херсона,  „вагнеровци” и „мобики”-територијалци из Донбаса и Луганска. И Украјинци тамо држе најбоље трупе међу којима има доста странаца. Познато је да су добровољци из Грузије тамо претрпели велике губитке.

Обе стране су приморане да воде рововску борбу, са локализованим акцијама на уском простору јер земљиште које је преорала артиљерија,  не дозвољава употребу тешке технике. Као у битки код Пашендејла 1917. године. Невероватно али, век касније пешадија и даље мора да се пробија кроз ровове и кратере које су напунили вода и блато. С тим што команданти на терену сада уз проучавање рововског начина ратовања, непријатељске положаје извиђају путем дронова а са командом комуницирају путем сателитских веза.

Да ствар буде интересантнија, украјинска војска може одмах да се повуче из Бахмута и на том фронту се ништа значајно неће променити.  Западно од Бахмута налазе се градови Славјанск и Краматорск који су још боље утврђени. Значи, Руси би напредовали пар десетина километара и ту би поново стали.

И са руске тачке гледишта, Бахмут није толико важан циљ. Осим једног пута који води ка Лисичанску, тамо нема ничег вредног жртава па чак ни расипања муниције. Његово освајање могло би да се посматра искључиво из угла пропаганде, да ратни напори дају резултате. Јер, да је друга светска војна сила одлучила да на том простору преокрене ток рата, било би логичније да проба да у већем захвату Бахмут, Славјанск и Краматорск опколи и украјинске јединице тамо натера на предају.

Тако би било логично. Али, у рату у Украјини ништа није логично. Русија је бирала место и време где ће и када да нападне али се њена специјална војна операција претворила у рат пуних размера, који је сада запео у блату ровова. Украјинци са несмањеним еланом бране своју земљу али, не гледају у будућност и нико не пита за цену – људску и материјалну. Само ће Американци да зараде.