Кришто: БиХ у НАТО само уз консензус

Од нашег дописника
Сарајево – На челу новог сазива Савета министара БиХ у наредне четири године биће, сада је већ извесно, Борјана Кришто из Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Њено именовање на позицију председавајуће, које на прошлонедељној седници Председништва БиХ није подржао само хрватски члан Жељко Комшић (српски и бошњачки гласали су за), потврдио је и Представнички дом парламента БиХ на првом хитном заседању, чиме је тај процес практично завршен.

Препоруку Представничком дому да потврди именовање Борјане Кришто дала је Комисија за припрему избора Савета министара БиХ. Од 11 чланова те комисије, препоруку није подржао само Милан Думовић из Комшићеве Демократске фронте, док је Нермин Мандра из СДА Бакира Изетбеговића био уздржан.

У експозеу који је представила парламентарцима, Борјана Кришто је навела да ће европске интеграције бити у врху девет приоритета у програму рада будућег Савета министара, а нагласак је на већем коришћењу фондова ЕУ. Уз напомену да су пред БиХ бројне прилике које се морају искористити, међу којима је и статус кандидата за чланство у ЕУ, она је казала да је „само заједно, стварајући конструктивну, а не деструктивну атмосферу у друштву, могуће постићи жељене циљеве”.

Једно од поглавља у програму рада будућег Савета министара новоименована председавајућа посветила је и сарадњи с НАТО-ом, при чему је подвукла да у вези са евентуалном интеграцијом у овај војни савез мора постојати пуни политички консензус у БиХ.

„Свесна сам чињенице да је БиХ земља три конститутивна народа – Хрвата, Бошњака и Срба и свих осталих грађана који у њој живе, и да у БиХ о сваком политичком питању морамо имати пуни политички консензус, а то се односи и на питање НАТО интеграција”, истакла је Борјана Кришто.

Током обраћања парламентарцима, она је странкама окупљеним око коалиције ХДЗ-а, СДП-а и СНСД-а захвалила на указаном поверењу и изразила уверење да је брзина којом су договорена начела рада само један пример како види будућност БиХ.

„Препознали смо многе од тих изазова, као што су одлазак образованих и младих људи и њихових породица, глобална привредна и енергетска криза, питање стандарда наших грађана, реформа безбедносно-обавештајног система, правна сигурност, ограничене уставне реформе и измена изборног законодавства”, истакла је.