Последње путовање Вука Караџића

Повратак освеженог споменика Вуку Караџићу после рестаурације на своје место прилика је да се подсетимо како су његови посмртни остаци стигли до Београда. Вук је 1864. сахрањен у Бечу, да би 33 године касније његови земни остаци били пренети у домовину заједно с остацима Јернеја Копитара. Овој двојици великих синова словенског народа указане су велике почасти на гробљу Светог Марка у Бечу, у присуству варошког лекара, београдске депутације, Вуковог савременика Каница, српских ђака и припадника српске колоније у Бечу.

Посмртни остаци Вука Караџића били су добро очувани, као и фес и делови капута, те је по ексхумацији било лако утврдити да је реч о Вуку. Остаци су фотографисани, а узет је и гипсани отисак Вукове лобање и све је пребачено у нови метални сандук. У сандук су спуштени и метална кутија с комадом Вукове сребрне споменице и запис на пергаменту којим се потврђује да је „на основу указа Њег. Величанства Краља, Српска краљевска академија дала извадити Вукове кости из Св. Марковог гробља ради сахране код Саборне цркве у Београду”.

Чинодејствовали су оба грчка архимандрита, Јанулис и Столијотопулос, српски свештеник Мишић и руски прота Николајевски са својим ђаконом.

Писмом од 30. септембра 1897. године посланик Михајловић из Беча извештава министра иностраних дела о току догађаја овим речима: „Чланови српске депутације и особља посланства имали су на прсима повећи знак од српске тробојне траке са позлаћеним писменом В у средини, а остали гости мањи знак од исте траке. После говора носиоци друштва ’Enterprise’ понели су оба ковчега, па онда Вуков и поставили их на свечана стаклена кола ван порте, у која беху упрегнути по шест вранаца... Било је 4.30 п. п. кад смо стигли на место опредељења. Ту смо затекли у приправности салонски мртвачки вагон, у који је Вуков ковчег одмах унесен и смештен. Кључ од тог вагона предат је пратиоцу ковчега професору Ђорђевићу. Сутрадан, брзим влаком у 8.25 ујутро, отпутовала је депутација са ковчегом Вуковим пут Београда.”

Светлана Брновић Митић,

историчар уметности