Нетанијаху шести пут на власти

Након што је нешто више од годину и по провео у опозицији, политички ветеран Бењамин Нетанијаху (73) јуче се поново вратио на власт, чиме је Израел добио 37. владу – највише десну и најрелигиознију у својој историји.

Током церемоније полагање заклетве испред Кнесета се окупило око хиљаду незадовољних грађана са заставама дугиних боја међу којима је било и посланика опозиције који су скандирали против расизма и корупције обећавајући да ће протерати „мрак” нове владе.

Лидеру конзервативног Ликуда, коме се суди за корупцију, ово је шести мандат. Нетанијаху је већ био премијер 15 година, најдуже од свих израелских политичара, и то 12 година узастопно од 2009. до 2021. и три године од 1996. до 1999.

Бењамин Нетанијаху, кога на путу поновног освајања власти сматрају „жртвом” политичке изнуде, јер је учинио превише уступака екстремним десничарима и партијама ултраортодоксних Јевреја, јуче је у парламенту рекао да његов кабинет од 31 министра има три национална циља: да спречи да Иран постане нуклеарна сила, да омогући да Израел добије супербрзу железницу и да постигне више споразума с арапским земљама, пре свега са Саудијском Арабијом. Док су му током говора опозициони посланици добацивали да је „слаб” и „расиста”, Нетанијаху је обећао да ће побољшати личну безбедност грађана и смањити високе трошкове живота.

И пре објављивања коалиционих споразума многи у Израелу изразили су забринутост због смера у којем ће нова влада кренути.

„За Нетанијахуове партнере то постаје влада из снова. А сан једне стране је ноћна мора друге”, каже за АФП Јоханан Плеснер, председник невладиног Института за демократију Израела.

Нетанијаху је у више наврата обећавао да ће промовисати толеранцију и тежити миру, у покушају да се одбрани од критика на рачун своје коалиције. „Успоставићемо стабилну владу за цео мандат, која ће бринути о свим грађанима Израела”, рекао је дан уочи полагања заклетве.

У својој анализи лист „Хаарец” је немилосрдан према лидеру Ликуда, за кога каже да сада има прилику да оствари стару фантазију и нокаутира либерално-демократски поредак.

Нетанијаху, како пише овај дневник, жели да води државу која проповеда јеврејску надмоћ и своју малу арапску мањину сматра демографском претњом и заједницом криминалаца. Биће то држава без уставне контроле и равнотеже у којој се одбацују људска и грађанска права, а ортодоксни јеврејски закон поставља као врховни ауторитет.

Планови нове израелске тврдолинијашке владе и пре објављивања коалиционих споразума Ликуда с екстремним странкама, међу којима су Религиозни ционизам Безалела Смотрича и партија Јеврејска снага Итамара Бен Гвира, изазвали су критике у земљи и иностранству.

Према овом споразуму политичар крајње деснице Бен Гвир, као нови министар националне безбедности, биће задужен и за полицију, што је већ изазвало оштре реакције у јавности. А Безалел Смотрич предводиће новоформирано министарство које ће бити задужено за политику насељавања Западне обале.

Према коалиционим споразумима који су објављени дан пре него што је Нетанијухова влада ступила на дужност, циљ нове власти је да прошири јеврејска насеља на Западној обали, коју зове библијским називима Јудеја и Самарија, ојача политички утицај над независним правосуђем, по верској основи дискриминише права ЛГБТQ+ особа, али и новим имиграционим законом отежа Јеврејима из дијаспоре да добију израелско држављанство.

Већина међународне заједнице сматра да су израелска насеља на Западној обали нелегална и да представљају препреку миру с Палестинцима. Поводом ових намера огласиле су се и САД. Амерички државни секретар Ентони Блинкен упозорио је да ће се Вашингтон успротивити ширењу насеља, као и сваком покушају припајања Западне обале.

Израел је заузео Западну обалу 1967, заједно с појасом Газе и источним Јерусалимом. Од тада је на Западној обали, коју Палестинци виде као срце своје будуће независне државе, Израел изградио десетине јеврејских насеља у којима сада живи око 500.000 Јевреја заједно са око 2,5 милиона Палестинаца. У једном од таквих насеља живе и Нетанијахуови коалициони партнери и министри Смотрич и Бен Гвир, који отворено заговарају даље насељавање Западне обале.

Оно што брине Арапе јесте и залагање Бен Гвира, министра за националну безбедност, за промену статуса Храмовне горе на којој се налази џамија Ал Акса, о којој по мировном споразуму из 1994. године брине Јордан. Политичари религиозног ционизма траже да се на овом светом месту на којем се некада налазио Други јерусалимски храм и Јеврејима омогући молитва, што сада није могуће. Јордански краљ Абдулах Други рекао је за Си-Ен-Ен да је за Аман то „црвена линија” која може довести до сукоба и да његова земља као старатељ светих исламских места у Јерусалиму неће пристати на промену њиховог статуса.