Шта се закувало у ССП-у

Поделе у опозицији су захватиле и најјачу партију о овом делу политичког спектра, Станку слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа. Одлазак потпредседника Дејана Булатовића из ССП-а озбиљно је уздрмао водећу опозициону странку, тим пре што је за нарушене партијске односе оптужио дојучерашњу колегиницу Маринику Тепић, а сараднике – да немају политику. Ни они му не остају дужни. После изласка из партије, Булатовић је на мети некадашњих страначких колега. Подсетимо, из ССП-а су поручили да су напади Булатовића идентични нападима којима је Тепићева била и још је изложена од стране Српске напредне странке.

Мариника Тепић већ годинама води бескомпромисну борбу против криминала и корупције због чега је мета режимских напада због којих је морала да напусти свој родни град, поручио је Драган Ђилас у саопштењу које је, наводи се, подржало и уже председништво странке. „Жао нам је што Дејан Булатовић износи неистине о странци у којој је до јуче био потпредседник, као и о Мариники Тепић, једној од највећих бораца за слободну Србију”, истиче се у саопштењу.

Неколико дана после изласка из странке Дејан Булатовић за „Политику” каже да у ССП-у влада озбиљно незадовољство и да је било само питање времена када ће неко да изађе из странке. „Проблеми са самовољом Маринике Тепић нису од јуче и два пута само подносио оставку, али смо све држали далеко од очију јавности. Када више није могло да се издржи, онда сам напустио странку. Моју одлуку је подржао један део чланова који су свесни да сам се до краја и бескомпромисно борио за интересе ССП-а. Када сам исцрпео све могућности, напустио сам странку и рекао разлоге. Није никаква тајна да је у ССП-у хаос и да има доста подела, а Мариника Тепић је главни узрок томе”, каже Булатовић.

Додаје да су његов чин, иако је био очекиван, на специфичан начин коментарисали функционери ССП-а, а на сасвим други начин обични чланови. Наводи да је после оставке имао небројено много позива који су му дали за право то што је урадио. Каже да су га помало изненадили што је у његовом оцрњивању у опозиционим медијима ССП користио ботове. „Говорили су да нам владајући ботови праве проблеме, а испоставило се да они користе ’своје’ ботове за нападе на страначке неистомишљенике. Врх ССП-а нема никакву политику и зато износе неистине о мени. Њихова политика је да варају народ и измишљају ставове, а да се испод жита труде да буду део државног апарата. Служе се лажима и подметањима, а за тако нешто оптужују власт. Уосталом, највише проблема СНС-у сам управио ја задао и бившем министру пољопривреде Браниславу Недимовићу”, каже Булатовић.

Истиче да о лидеру ССП-а Драгану Ђиласу не жели ништа лоше да каже и да је очекивао да ће у сукобу с Мариником Тепић стати на његову страну, али да ипак није очекивао да потпише саопштење у којем га поистовећује са члановима СНС-а. „Добро зна да то није истина”, каже Дејан Булатовић. Иначе, Странка слободе и правде настала је преименовањем Зелене еколошке партије – Зелени, којој је Булатовић био председник, 19. априла 2019. године, када ју је преузео Драган Ђилас, ујединивши је с неформалним иницијативним одбором ССП-а, који је водио.

Коментаришући сукобе у опозицији и ССП-у, политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да су нарасле политичке амбиције Дејана Булатовића и Маринике Тепић дошле до изражаја и на крају до сукоба. За наш лист каже да је оно што се догодило доказ да лидер ССП-а није могао да контролише своје утицајне чланове и да се пресликао сценарио из Демократске странке. „Странка се поделила у јавности и после тога је кренуло лепљење етикета и моралисање. У овом сукобу нема победника, а сви од Тепићеве, Булатовића, до ССП-а су губитници. То је горак осећај у устима и сигурно ће да дестимулише бираче, што ће власт знати да искористи да представи опозицију и најјачу партију у том спектру као расцепкану и посвађану. Све што се догодило је било на тему – ’радимо у корист своје штете’”, каже Дејан Вук Станковић.

На питање какав би епилог могао да добије расцеп и подела у ССП-у, Дејан Вук Станковић каже да смо то већ видели небројено пута и да је епилог увек био исти. „На политичком гробљу се налазе бројне странке које су настале на темељу великих идеја и које су се касније поделиле и нестале. Све оне су завршиле свој политички живот тако што су свој прљав веш износиле у јавност и што су неки људи проценили да је за њих много важнији њихов финансијски и политички интерес него странке”, закључује Дејан Вук Станковић.