Најпосећенији Београд, па Сокобања

Буџетска улагања у туристичку инфраструктуру у години пред нама износиће око седам милиона евра и највећа су у последњој деценији. Држава ће издвојити додатна два милиона евра за изградњу марине на Сребрном језеру.

У 2023. години у плану је и завршетак изградње спа-центра са аквапарком на Палићу, који ће бити највеће јавно улагање у туристичку инфраструктуру Војводине. Од ове инвестиције очекује се много, јер Палић је и са постојећом понудом успео да удвостручи број ноћења у односу на период пре корона кризе, а страни гости чине половину укупног броја посетилаца.

– Још већи ефекат очекује се када Палић добије највећи садржај овог типа од Београда до Сегедина – каже за „Политику” Хусеин Мемић, министар туризма и омладине. Говорећи о државним инвестицијама у туризам, он помиње пример Чачка који се тренутно налази међу десет водећих дестинација по броју ноћења. То је, објашњава, непосредан резултат изградње ауто-пута „Милош Велики”, јер док се од Београда до Чачка путовало три сата, овог града готово да није ни било на туристичкој мапи Србије.

Србија се туристички опоравила после кризе и достигла је рекордну 2019. Како одржати ове резултате с обзиром на то да због економске кризе људи опет мање путују?

Резултати су још бољи него 2019. године, јер у 2022. очекујемо више од 12 милиона ноћења у односу на 10 милиона остварених у години пре пандемије. И поред тога, наставак раста туристичког промета се чини као известан, и то по више основа. Верујемо да ће 2023. бити још успешнија, осим уколико не дође до знатног погоршања ситуације на глобалном нивоу. Ако је у претходне две године у Србији отворен 41 хотел, и то у амбијенту у коме је услед пандемије хотелијерска индустрија доживела највећи пад због немогућности путовања на глобалном нивоу, данас када је туристички сектор доста виталнији очекујем још већу спремност за улагања. Такође, велики део промета одвија се у сивој зони и мораћемо више да стимулишемо улазак физичких лица која пружају услуге смештаја у легалне токове, што ће аутоматски повећати број смештајних капацитета.

Колико новца ће ове године бити издвојено за субвенционисани одмор у Србији и да ли ће се наставити додела ваучера и у будућности?

Буџетом за следећу годину опредељено је 500 милиона динара за 100.000 ваучера, a можда их буде још уколико економска ситуација дозволи. Ваучери су се показали као најделотворнији инструмент за развој домаћег туризма. Пре свега, оживеле су нове дестинације, као што је Сокобања, која после Београда има највећи број ноћења у земљи, а тај статус је добила искључиво захваљујући домаћим гостима који су сваки трећи додељени ваучер искористили у овој општини. Грађани који никад нису проводили одмор у Србији, сада су стални гости. Друго, ваучери су спасили домаћи туризам током пандемије, а у прилог томе говори податак да је у првих десет месеци ове године број ноћења домаћих гостију већи за милион него у истом периоду 2019. И најважније, акција доделе ваучера је више него било која кампања или законска регулатива допринела изласку угоститеља из сиве зоне, јер кључни предуслов да би учествовали у шеми доделе ваучера је да буду категорисани.

Који делови Србије бележе најбоље резултате?

Београд је традиционално дестинација број један, у којој страни гости чине више од 80 одсто туриста. У самом врху туристичког промета су и две бање, једна је, без сумње најбоља на западном Балкану, све више монденска, Врњачка Бања и друга Сокобања, која се изградњом смештајних капацитета високе категорије све више обраћа захтевнијим домаћим гостима. Златибор је разноликошћу својих садржаја постао целогодишња дестинација, a Копаоник се у ширем региону позиционира као водећи скијашки центар. Међутим, по динамици раста промета, Суботица је најбрже растућа дестинација која, после Београда и Новог Сада, тренутно остварује највећи број ноћења странаца. Фрушка гора је такође показала да уме да валоризује своје потенцијале у винском, гастрономском, велнес и спа-туризму.

Где још има неискоришћеног потенцијала?

Доње Подунавље је таква регија. У последњих десет година у овај регион уложено је више него икада у домаћи туризам. Реконструисане су тврђаве Голубац и Рам, једна средствима Европе, друга Турске. Радови на тврђави Фетислам су ове године завршени, а током наредне, такође из средстава Европске уније, у плану је изградња комуналне инфраструктуре Рајачких пимница које би у перспективи могле да се такмиче са озбиљним европским винским дестинацијама. Управо због тога што је укрупњавање туристичке понуде Доњег Подунавља већ поодмакло, ова дестинација ће током следеће године бити у средишту наших активности, између осталог и изградњом марине у Великом Градишту.

Да ли је сеоски туризам наставио да се развија и какви су резултати?

Ако је пандемија донела нешто добро то је да су домаћи туристи упознали Србију. Косјерић, Ивањица и цела Шумадија, као пионири сеоског туризма, добили су још више на препознатљивости. Стара планина је једно велико откриће за наше грађане као идеална дестинација, не само за скијање, већ и за сеоски туризам. О каквом амбијенту је реч, најбоље потврђује чињеница да се Стара планина налази у поступку добијања статуса националног парка. Само је током ове године на Старој планини и околини Пирота категорисано више стотина нових лежајева, који су претежно сеоска домаћинства. То говори да рурални туризам није имао „својих пет минута” само током пандемије, већ да постоји континуирани раст тражње која мора да добије свој одговор кроз адекватну понуду.

Разговарали сте са амбасадорком Кине Чен Бо о сарадњи, да ли има конкретних најава о томе у ком правцу ће та она да се одвија?

Кинески туристи су до избијања пандемије били на првом месту по броју долазака у Србију, а сада је неизвесно када ће се Кина отворити и омогућити путовања својим грађанима због пандемије. Без обзира на то, наша земља није престајала са промотивним активностима на кинеским онлајн платформама, а у децембру је „Ер Србија” успоставила директан лет на линији Београд–Тјенђин, што даје наду у брз опоравак туристичког промета кад се стекну услови.

У плану је отварање омладинских центара

Најавили сте и нови закон о младима, шта конкретно треба да донесе тај пропис?

Закон о младима је стар 11 година, у неку руку рекао бих и превазиђен, па је најсврсисходније донети нов пропис. Намера нам је унапређење система финансирања у области омладинске политике на свим нивоима одлучивања, од националног до локалног. Већи акценат ће бити и на оспособљавању простора за младе у којима ће они моћи квалитетно да проводе своје време. У том циљу, следеће године планирамо отварање омладинских центара по највишим стандардима у Нишу, Новом Пазару, Суботици и Сомбору и ако буде средстава и у још некој општини.