Пеле није „био за извоз” ни по коју цену

За Пелеов 80. рођендан (23. октобар 2020) „Глобо” се бацио у потрагу да утврди да ли је тачно да га је држава прогласила за национално благо и да је тиме спречила његов прелазак у неки инострани клуб. Открио је цедуљу од 10. априла 1961. на којој председник државе Квадрос налаже председнику Националног спортског савеза Фалкау следеће:

„Брину ме учестали потписи бразилских фудбалера за иностране клубове. Сада хоће да „извезу” и Пелеа! Морамо да избегнемо тај процес, који ослабљује тим светског првака, јер нас „извоз”  наших спортиста не занима.” Председник Сантоса му је одмах поручио: „Можете да будете сигурни да Едсон Арантес до Насименто не подлеже разматрању”.

Бразилски лист је дошао до закључка да предање о томе да је држава прогласила Пелеа за национално благо да би спречила његов одлазак у иностранство правно није било изводљиво (људи нису могли да буду проглашени за национално добро). Додуше, да је Квадрос дуже остао на власти (председник од 31. јануара до 25. августа 1961) можда би се и раскрчили параграфи и озаконило такво решење. Он је за то кратко време показао да сме да вуче необичне и врло смеле потезе (обновио дипломатске односе са Совјетским Савезом прекинуте 1947, признао режим Фидела Кастра на Куби, одликовао Чеа Гевару, дао политичко уточиште Португалцима, који су отели брод у знак неслагања с политиком своје владе за коју су сматрали да је фашистичка).

Било како било, Пеле је остао у Сантосу (као и Гаринча у Ботафогу...). Био је веома тражен и после промене власти у Бразилу, али су сви ти покушаји били безуспешни. Отишао је тек кад је завршио каријеру, с 34 године, и то не у Европу, него у САД да популарише фудбал.

У својој аутобиографској књизи  „Ја, Пеле” је признао да као дете није маштао да постане фудбалска звезда, мада је много волео фудбал, него – пилот! Пореда Бауруа, у који се његова породица преселила бежећи од сиромаштва, био је аеродром и сва деца су свој узлет у бољи живот видела кроз авионе.

Али, до места у пилотској кабини пут је био врло дуг и скуп, а фудбал је био свакодневна забава. Отац Дондињо, бивши полупрофесионални фудбалер, разуме се, желео је да син продужи тамо где је он стао, али мајка је била против. Кад јој је мали Пеле обећао да ће да јој купи кућу кад постане играч она му је одговорила: „И твој отац ми је то обећао, па, ево, и даље живим у сиромаштву”.

Син је надмашио не само оца, него и све који су икада играли фудбал у било ком делу света. Да ће да буде најбољи на свету први је тврдио Валдемар де Брито, репрезентативац Бразила на Светском првенству 1934. у Италији (по повратку с Апенинског полуострва хтели су да нам се освете за пораз у Монтевидеу 1930, па су свратили у Београд, где је он дао један гол, али је Југославија победила чак с 8:4).

Кад је неко рођен за нешто, као Пеле за фудбал, онда ништа не може да га спречи. Чак ни то што га је учио играјући, често не ни крпењачом, него лоптом од новина! Већ с непуних 18 година се представио свету у најбољем сјају. Прву утакмицу на светским првенствима је одиграо 1958. у Шведској у групи против СССР-а. Бразил је победио с 2:0 и мада није био стрелац оправдао је поверење, па је и на идућој, у четвртфиналу, био у тиму (тада није било замена). Ту се прославио невероватном акцијом против Велшана у 66. минуту када је постигао једини гол. У полуфиналу је Французима дао чак три гола, а у финалу Швеђанима два, последњи у 90. минуту, што је симболично најавило његову епоху.

Није се Квадрос, мада је раније био градоначелник Сао Паула, чија је део Сантос, за који је Пеле играо, вероватно толико бринуо за судбину клуба кад му оде најбољи играч, него што је претила опасност да у иностранству прими туђе држављанство и да данас-сутра заигра против репрезентације своје отаџбине. А Бразил је жарко желео да буде најбољи и 1962. Успео је у томе и без Пелеа повређеног у другом колу против Чехословачке . Уместо њега је до краја шампионата играо Амарилдо (отишао потом у Италију), који је, с Гаринчом, преузео славу због друге освојене титуле.

Четири године касније, у Енглеској, Пеле је поново био жртва грубе игре. У првом колу је савладана Бугарска (дао један гол), али није могао да игра у наредном против Мађарске. Бразил је изгубио, он је морао да се врати у тим у одлучујућој утакмици за пролаз даље против Португалије, али је поново повређен. То је оставило толико мучан утисак (уз то је и Аргентина испала од Енглеске пошто је судија из Немачке на правди бога искључио њеног капитена Ратина) да су Јужноамериканци претили да ће да напусте Фифу!?

У Мексику 1970. Пеле је довео Бразил до трећег тријумфа на светским првенствима због чега је његовој земљи у трајно власништво припао победнички трофеј. Превазишао је све оно о чему је његов отац маштао и постигао немерљиво више од онога што је обећао мајци.