С милијардерског стола падају само мрвице

)Један од највећих донатора Светске здравствене организације Бил Гејтс није одувек уживао у улози доброчинитеља и самозваног „спаситеља света” од короне и других зараза. Софтверски геније je средином осамдесетих година прошлог века због експресне зараде од 350 милиона долара доживљаван као „суперзликовац”. У „господара универзума” је катапултиран када је као суоснивач „Мајкрософта” 1995. освануо на насловници „Тајма”.

Пошто се Гејтс већ доказао као филантроп и најавио да ће разделити већину свог богатства, сад је ред на четвртог на „Форбсовој” листи најимућнијих да се искаже у улози Бетмена, преобученог у Деда Мраза који помаже угроженима у „глобалном Готам ситију”.

Често прозиван да „у џепу држи змију”, Џеф Безос је недавно најавио да ће већину свог богатства од 108 милијарди долара ипак донирати у добротворне сврхе. Безос и његова партнерка Лорен Санчез већ су се похвалили да су доделили 100 милиона долара звезди кантри музике и добротворки Доли Партон као допринос њеном хуманитарном раду.

Међутим, у разговору за Си-Ен-Ен оснивач „Амазона” је одбио да наведе за шта ће и коме поклонити остатак новца рекавши: „Тежи део је смислити како да то урадимо на ефикасан начин”.

И док с Безосовог и осталих милијардерских столова према онима којима је потребна помоћ још падају само „мрвице”, његова бивша супруга Макензи Скот, која је разводом постала најбогатија жена на свету, од 2019. године је донирала 14 милијарди долара у 1.600 непрофитних организација. Само у првих седам месеци ове године дала је две милијарде долара за 343 добротворне организације.

Милијардери Бил Гејтс и Ворен Бафет су још 2010. године покренули кампању „Завет давања” с циљем да охрабре најбогатије људе на свету да се обавежу да ће барем половину свог иметка током живота дати у добротворне сврхе. Ову иницијативу, која је по многима морално проблематична, јер не само да „брише” начине како су многи дошли до брда долара, већ у суштини не решава проблем све веће неједнакости у свету, до сада је потписало 236 милијардера, међу којима су и Илон Маск и Макензи Скот.

Али међу онима који су се обавезали на „Завет давања” још нема најбогатијих људи на свету: фале потписи тренутно првог на „Форбсовој” листи Бернарда Арноа (187 милијарди долара), извршног директора ланца луксузне робе ЛВМХ, затим трећег супербогаташа Гаутама Аданија (128,6 милијарди долара) и четвртопласираног Џефа Безоса (108 милијарди долара).

Центар за филантропију „Дороти А. Џонсон” на мичигенском универзитету Гранд Вели у извештају о филантропији у САД од 1992. до 2022. констатује да су се донације за 30 година увећале са 124,3 на 484,8 милијарди долара. За исти период удвостручио се и број непрофитних организација и сада их има 1,3 милиона, док је број приватних добротворних фондација достигао 100.000.

Али за професорку Тим Бансал на канадској Ајви бизнис школи ова „ружичаста слика” филантропије супербогатих има рупа, јер произлази из доктрине Милтона Фридмана, који тврди да је примарна друштвена одговорност сваког пословања остваривање профита.

У тексту за магазин „Форчен” професорка каже да став Ворена Бафета како ће дати 99 одсто свог богатства филантропским организацијама јесте частан, али је као модел превазиђен. Професорка Бансал сматра да Фридманов модел неограниченог раста није успео да препозна планетарне границе економског раста и еколошке проблеме које изазива, укључујући катастрофалне климатске промене и губитак биодиверзитета.

Како су богати постајали све богатији, почели су да утичу на јавну политику у своју корист, постајући још имућнији. Тим Бансал то илустративно објашњава – откако је Фридман 2006. године преминуо, неједнакост прихода у САД се прогресивно повећавала, чак и када је БДП земље растао.

Кад су Илона Маска у интервјуу за ТЕД питали о филантропији, рекао је да је она изузетно тешка ако вам је стало до праве доброте уместо њене перцепције: „’Спејс икс’, ’Тесла’, ’Неуралинк’, ’Боринг компани’ су филантропија. Ако кажете да је филантропија љубав према човечанству, онда су то те компаније.”

Овакво тумачење филантропије могло би да буде оправдано да је Маск заиста третирао своје компаније као инструменте друштвеног и еколошког добра. Али власник „Тесле” још не пријављује колико његове фабрике емитују угљен-диоксида у атмосферу нити преузима обавезе да смањи загађење животне околине упркос томе што производи електричне аутомобиле.

Да је доскора најбогатији човек на свету, који је због „Твитера” склизнуо на друго место, незаинтересован за класичне активности „доброг самарићанина” види се и по томе што су његове донације биле тајне. У новембру 2021. донирао је пет милиона акција у вредности од 5,7 милијарди долара непознатој добротворној организацији. Чињеница да се не зна у чије руке су отишле ове баснословне паре подстакла је новинарске спекулације да су дате фонду који саветује донаторе како да на основу прилога у хуманитарне сврхе могу одмах да добију умањење свог иначе великог пореза.

Зато је „Оксфам” упозорио да донације најбогатијих не треба посматрати као замену за праведнији економски систем. Само 2017. године пореска управа у САД је остала „кратка” за процењених 137 милијарди долара због избегавања плаћања пореза на добит.

Ова међународна хуманитарна организација упозорава на парадокс: док расте број милијардера и сада их има 2.668, у порасту је и број људи који су због пандемије, глобалне неједнакости и растућих цена хране и енергије гурнути у екстремно сиромаштво и њихов број достигао је око 263 милиона.

Пошто су филантропски доприноси бледи у поређењу с корпоративним профитом и богатством милијардера, „Оксфам” је позвао америчку владу да уведе пореске мере укључујући трајни порез на богатство и једнократни порез на ненадане приходе од ковида 19 за најбогатије како би се та средства искористила за борбу против неједнакости.