S milijarderskog stola padaju samo mrvice

)Jedan od najvećih donatora Svetske zdravstvene organizacije Bil Gejts nije oduvek uživao u ulozi dobročinitelja i samozvanog „spasitelja sveta” od korone i drugih zaraza. Softverski genije je sredinom osamdesetih godina prošlog veka zbog ekspresne zarade od 350 miliona dolara doživljavan kao „superzlikovac”. U „gospodara univerzuma” je katapultiran kada je kao suosnivač „Majkrosofta” 1995. osvanuo na naslovnici „Tajma”.

Pošto se Gejts već dokazao kao filantrop i najavio da će razdeliti većinu svog bogatstva, sad je red na četvrtog na „Forbsovoj” listi najimućnijih da se iskaže u ulozi Betmena, preobučenog u Deda Mraza koji pomaže ugroženima u „globalnom Gotam sitiju”.

Često prozivan da „u džepu drži zmiju”, Džef Bezos je nedavno najavio da će većinu svog bogatstva od 108 milijardi dolara ipak donirati u dobrotvorne svrhe. Bezos i njegova partnerka Loren Sančez već su se pohvalili da su dodelili 100 miliona dolara zvezdi kantri muzike i dobrotvorki Doli Parton kao doprinos njenom humanitarnom radu.

Međutim, u razgovoru za Si-En-En osnivač „Amazona” je odbio da navede za šta će i kome pokloniti ostatak novca rekavši: „Teži deo je smisliti kako da to uradimo na efikasan način”.

I dok s Bezosovog i ostalih milijarderskih stolova prema onima kojima je potrebna pomoć još padaju samo „mrvice”, njegova bivša supruga Makenzi Skot, koja je razvodom postala najbogatija žena na svetu, od 2019. godine je donirala 14 milijardi dolara u 1.600 neprofitnih organizacija. Samo u prvih sedam meseci ove godine dala je dve milijarde dolara za 343 dobrotvorne organizacije.

Milijarderi Bil Gejts i Voren Bafet su još 2010. godine pokrenuli kampanju „Zavet davanja” s ciljem da ohrabre najbogatije ljude na svetu da se obavežu da će barem polovinu svog imetka tokom života dati u dobrotvorne svrhe. Ovu inicijativu, koja je po mnogima moralno problematična, jer ne samo da „briše” načine kako su mnogi došli do brda dolara, već u suštini ne rešava problem sve veće nejednakosti u svetu, do sada je potpisalo 236 milijardera, među kojima su i Ilon Mask i Makenzi Skot.

Ali među onima koji su se obavezali na „Zavet davanja” još nema najbogatijih ljudi na svetu: fale potpisi trenutno prvog na „Forbsovoj” listi Bernarda Arnoa (187 milijardi dolara), izvršnog direktora lanca luksuzne robe LVMH, zatim trećeg superbogataša Gautama Adanija (128,6 milijardi dolara) i četvrtoplasiranog Džefa Bezosa (108 milijardi dolara).

Centar za filantropiju „Doroti A. Džonson” na mičigenskom univerzitetu Grand Veli u izveštaju o filantropiji u SAD od 1992. do 2022. konstatuje da su se donacije za 30 godina uvećale sa 124,3 na 484,8 milijardi dolara. Za isti period udvostručio se i broj neprofitnih organizacija i sada ih ima 1,3 miliona, dok je broj privatnih dobrotvornih fondacija dostigao 100.000.

Ali za profesorku Tim Bansal na kanadskoj Ajvi biznis školi ova „ružičasta slika” filantropije superbogatih ima rupa, jer proizlazi iz doktrine Miltona Fridmana, koji tvrdi da je primarna društvena odgovornost svakog poslovanja ostvarivanje profita.

U tekstu za magazin „Forčen” profesorka kaže da stav Vorena Bafeta kako će dati 99 odsto svog bogatstva filantropskim organizacijama jeste častan, ali je kao model prevaziđen. Profesorka Bansal smatra da Fridmanov model neograničenog rasta nije uspeo da prepozna planetarne granice ekonomskog rasta i ekološke probleme koje izaziva, uključujući katastrofalne klimatske promene i gubitak biodiverziteta.

Kako su bogati postajali sve bogatiji, počeli su da utiču na javnu politiku u svoju korist, postajući još imućniji. Tim Bansal to ilustrativno objašnjava – otkako je Fridman 2006. godine preminuo, nejednakost prihoda u SAD se progresivno povećavala, čak i kada je BDP zemlje rastao.

Kad su Ilona Maska u intervjuu za TED pitali o filantropiji, rekao je da je ona izuzetno teška ako vam je stalo do prave dobrote umesto njene percepcije: „’Spejs iks’, ’Tesla’, ’Neuralink’, ’Boring kompani’ su filantropija. Ako kažete da je filantropija ljubav prema čovečanstvu, onda su to te kompanije.”

Ovakvo tumačenje filantropije moglo bi da bude opravdano da je Mask zaista tretirao svoje kompanije kao instrumente društvenog i ekološkog dobra. Ali vlasnik „Tesle” još ne prijavljuje koliko njegove fabrike emituju ugljen-dioksida u atmosferu niti preuzima obaveze da smanji zagađenje životne okoline uprkos tome što proizvodi električne automobile.

Da je doskora najbogatiji čovek na svetu, koji je zbog „Tvitera” skliznuo na drugo mesto, nezainteresovan za klasične aktivnosti „dobrog samarićanina” vidi se i po tome što su njegove donacije bile tajne. U novembru 2021. donirao je pet miliona akcija u vrednosti od 5,7 milijardi dolara nepoznatoj dobrotvornoj organizaciji. Činjenica da se ne zna u čije ruke su otišle ove basnoslovne pare podstakla je novinarske spekulacije da su date fondu koji savetuje donatore kako da na osnovu priloga u humanitarne svrhe mogu odmah da dobiju umanjenje svog inače velikog poreza.

Zato je „Oksfam” upozorio da donacije najbogatijih ne treba posmatrati kao zamenu za pravedniji ekonomski sistem. Samo 2017. godine poreska uprava u SAD je ostala „kratka” za procenjenih 137 milijardi dolara zbog izbegavanja plaćanja poreza na dobit.

Ova međunarodna humanitarna organizacija upozorava na paradoks: dok raste broj milijardera i sada ih ima 2.668, u porastu je i broj ljudi koji su zbog pandemije, globalne nejednakosti i rastućih cena hrane i energije gurnuti u ekstremno siromaštvo i njihov broj dostigao je oko 263 miliona.

Pošto su filantropski doprinosi bledi u poređenju s korporativnim profitom i bogatstvom milijardera, „Oksfam” je pozvao američku vladu da uvede poreske mere uključujući trajni porez na bogatstvo i jednokratni porez na nenadane prihode od kovida 19 za najbogatije kako bi se ta sredstva iskoristila za borbu protiv nejednakosti.