Новогодишња ноћ

„Славите завршетке – јер они претходе новим почецима.”  (Ј. Л. Хуие)

Новогодишње славље је „снимак” који траје неколико сати – у глави или фотографски, односно камером – који постаје будућа успомена. Траг да смо и тада били живи, здрави и чили, у свом најраскошнијем, елитном издањуЧесто прижељкујемо да нам се догоди нешто ново, као да се подразумева да је боље од дотадашњег, постојећег, „старог”.  Да буде другачије – у рангу лепог, свежег, чистог. Баш попут новорођенчета, тог неупоредивог, најдрагоценијег дара (од) природе, бога. Од благословене жене. Сања се сунцем обасјано ново јутро, нова муза, мотив, планира се „нови живот”, драстични заокрет сопственог понашања. Као у приповетки „Први пут с оцем на јутрење” Лазе К. Лазаревића. А многима би исцељујуће дошла и окрепљујућа нова дијагноза, повољан медицински налаз, коначно оздрављење, као и нови стан, добитак на лутрији, нови аутомобил, путовање, нови посао, додатна зарада (а да се том приликом ипак баш и не ради превише!), дакако нови пословни или други успех на приватном плану, научно откриће, ново уметничко дело, значајна филмска (позоришна) улога, награда, па и нова гардероба, накит или сличан вредан поклон.... Тô ново, „до тада невиђено”, светлије, иницијално посебно ментално везујемо за новогодишњу ноћ, као праг преко којег се закорачује у следећу, фантазмагорично рајску годину. Обећавајућу, непохабану, како бисмо је баш ми – за нас и нама блиске у првоме реду – доживели и обликовали успешније од претходне.

Занимљивости ради, подсећам да кинеска лунарна нова година траје 15 дана и почиње по тамошњем календару с појављивањем младог месеца, између 21. јануара и 12. фебруара. Тај најдужи традиционални азијски пролећни фестивал назива се и „празник црвених папирних светиљки”.

Но, било с којим датумом да Нова година наступа, није кључно да ли су посреди организоване манифестације ведрог духа или до окупљања множине људи тим поводом долази спонтано. Било да су јавног или приватног карактера, несумњиво је да се, у већој или мањој мери, прослава Нове године разликује од других празника, рођендана или верских догађаја, кућних окупљања и обележавања значајних датума. Она је особена – по циљу, значењу, очекивањима.

Те јединствене ноћи попуштају многе стеге, весели се, игра бесомучно, било уз  „живу” музику – у затвореном или на отвореном простору – било уз пригодан, разгаљујући, нарочито спремљен новогодишњи телевизијски и радио-програм. Или на други начин, пропраћен одговарајућим симболима: појачана, разнобојна градска расвета, новогодишње сијајуће окићене јелке, долазак митског Деда Мраза – у кочијама или пешице – са поклонима за децу и друго. О обилном јелу и пићу, уз разноврсна пуцања и ватромет, да и не говорим.

Шта је суштина ишчекивања „почетног секунда” првог јануара и тока целине новогодишње вреве? Узгред, није посреди ноћ „између” 31. 12. једне и 1. 1. надолазеће године, него време која непрекинуто захвата оба та дана, повезује их, а у поноћ и формално раздваја. Време забаве и заглушујућих, позитивних емоција. Одмора од рутине која меље, опуштања, „лудовања”. Но и својеврсно суочавање са собом и сопственом околином, са друштвеним миљеом и периодом који календарски истиче. А на њега се без предаха надовезује ново, колико-толико другачије раздобље. Непредвидиво по меандрима и садржини. Па шта је заправо срж новогодишње ноћи, изричито или прећутно? Шта је њен смисао?

 Можда латентни страх од смрти с притајеном сенком молитве за умишљену бесмртност коју ће нам, тешимо се залудно и узалудно, наговестити новогодишња грозница? Али и тâ следећа дванаестомесечна животна епизода и сâма ће у догледно време „остарити” и проћи!  Да ли нам се те номинално најсјајније и најчаробније ноћи помаља нова шанса? Верујућа срећа којом се превентивно наоружавамо? Нови зачетак, чега? Само површни новум, а заправо продужетак готово свега пређашњег, какво год да је било? Подвлачење црте, раскид са оним лошим што нам се десило у години на измаку? Препород, окретање следећег, плодоноснијег листа, малтене у року од пар минута, часова? Талас додатних заваравања, разочарања? Прилика за памћење или за заборав? „Свака нова сезона расте из остатака прошлости. То је кључ промене а промена је темељни закон”. (Х. Борланд)

Новогодишња ноћ може учврстити, стабилизовати, појачати – али и негативно оголети – пољуљане партнерске, породичне, пријатељске, другарске односе. Кадра је изнедрити оригиналне мисли и идеје, зарицања, занимљива познанства, чак и обећавајућу наклоност, лепршаву у свом магичном заметку. „Идила, међутим, по дефиницији постаје идила тек када се оконча”. (Џ. Барнс, „Шум времена”)

Новогодишње славље је, исто тако, „снимак” који траје неколико сати – у глави или фотографски, односно камером – који постаје будућа успомена. Траг да смо и тада били живи, здрави и чили, у свом најраскошнијем, елитном издању. Новогодишња ноћ је наш привремено „заустављени” исечак живота, стварно или лажно размеђе, за неке и чулна и умна судбинска прекретница. Да, „желимо истину, а у себи налазимо само неизвесност”. (Б. Паскал)

Међутим, не заборављамо ни оне које нова година затиче на послу, као и оне који немају разлога за радост – у муклој самоћи, односно тегобној усамљености, болести, беди или неком трагичном губитку. Имајмо у виду и закатанчена лица, технички или фигуративно, као и људе у пламену рата с „главом у торби”.... И све друге несрећнике којима недостаје воље и снаге да изговоре чак и ону патетичну флоскулу „само да не буде горе”.

Било би насушно да смена двају година многима од нас, бар када се светла „новогодишње позорнице” погасе – ако не већ у моментима присних честитки – подари и нешто дубље и дуготрајније: преиспитивање, (само)критичку ноту и одрживе подстицаје. Да се уложи индивидуални и колективни напор да се живи спокојније, мирније, безбрижније, пријатније, слободније и богатије, и духовно и материјално. Са што мање лажи и обмана а више љубави, правде, морала и знања, доброг укуса и пристојности. С мање похлепе, сујете и злобе. Задовољније и оптимистичније, а опет не у пустим облацима необјективности. Солидарније, толерантније, доследније, али и одлучније у остваривању појединачних, породичних, личних, приватних и пословних, а нарочито племенитих, легитимних друштвених циљева.

„Сваки тренутак је нови почетак” (Т. С. Елиот). И стога нећу на ивици једног децембарског краја и предстојећег краја једног јануарског узлета остати на оној, малтене већ излизаној поруци: „Срећна нова!” Додаћу: нека 2023. година свима нама буде (и) трезвенија, паметнија и – свеколико здравија!!

 „Желим Вам да вас не боли оно што Вас је болело, а да Вас воли оно што вас није волело.” (Душко Радовић)

Професор Правног факултета Универзитета у Београду

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa