Зимска бајка

Колико коштају претпразнична еуфорија, блештавило, илузија, сјај, осећај среће и задовољства, као да смо актери америчких божићних ушећерених филмских лимунада које се ових дана емитују, традиционално, на кабловским каналима.... Али не и код нас... Код нас се уочи Божића не пече божићна печеница, већ спрема тешка артиљерија... Да све грми и сева... Национални идентитет, чојство и јунаштво преко даљинског управљача ових дана поново је у моди. Док Београђани пију кувано вино за 400 динара и „бабл чај” за 700, подражавајући западњачке манире, поред надасве светски познате домаће шљивовице... негде доле на југу оружане силе бране српске светиње и свету земљу. Док омађијани, хипнотисани, задужујемо се, гурамо и стојимо у реду у тржним мега-сега центрима, издвајајући последњи динар за „јизи патике”, „тек флис”, паф цигарете и остале „Тик-ток” и „Топ шоп” наметнуте „обавезно имати” лудорије, купујући срећу и новогодишње „задовољство”, Војска Србије чува територијални интегритет и суверенитет Србије, спречавајући погром и терор над Србима. Да ли оне, у Београду на води, у шљаштећем „божићном селу”, који маштају, баш као у америчким божићним филмовима, о велелепној новогодишњој јелки у дневном боравку од 100 квадрата, и кући од чоколаде и прозорима од мармеладе, уопште дотиче ситуација на југу земље? Или су ових дана заокупљени само једним – где дочекати најлуђу ноћ, где потрошити тешко зарађен и изнуђени регрес... Где су новогодишњи попусти... И како покрити дозвољен минус... Тренутно ове бриге море грађане Србије којих је све мање... Јер су их завели Маскова виртуелна стварност, сјај лажне пластичне новогодишње јелке и лед лампиона... који не греју као право домаћинско сеоско огњиште од којег смо давно дигли руке... Што бисмо ложили ватру кад имамо кинеске лампице и камин на батерије... Свакако је јефтиније од кубика дрва.

И зато пазите шта вам деца желе у Зимској бајци на води... јер, можда вам се и оствари. Можда због тога будете ускраћени за шампањац тачно у поноћ... И док се српска села гасе, маштајући о неком „бољем” животу испод светлости велеграда, силоватељи харају градом... иза кулиса новогодишње расвете. Вибер родитељске групе усијале су се ових дана... Родитељи женске деце, попут Војске Србије, спремни су... чекају београдског повратника да опет нападне... у лифту солитера, у неосветљеним школским парковима... док деца, славодобитно маштају о томе шта могу да купе за свој новогодишњи поклон-ваучер у прескупим београдским продавницама спортске опреме. Родитељима се црно пише... Јер, најјефтиније патике износе 12.000 динара. па нека су нам срећни празници. Биће боље, једног дана... Кад зазвоне божићни прапорци... Они прави, а не електронски!