„Тајмс” упозорава да Зеленски лажира победе

Британски „Тајмс" сматра да ће се Запад у 2023. години „уморити од Украјине“. У вези с тим, администрација Владимира Зеленског би могла поново да покрене кампању убеђивања својих савезника да наставе да је финансирају, пише украјински лист "АиФ" а преноси Спутњик.

Према речима аутора чланка, професора Марка Галеотија, који је написао више од 20 књига о Русији, у Украјини су свесни да би новац који се издваја за војску ускоро могао бити потребан западним земљама за друге ствари.

Један од украјинских дипломата, пише Галеоти, признао је да је забринут да би у време економских потешкоћа европски и амерички бирачи могли да затраже да се буџетска средства троше на унутрашње проблеме.

Једно такво „звоно за узбуну“ за Украјину била је одлука британског премијера Ришија Сунака да се изврши процена утицаја војне помоћи Кијеву на оружани сукоб са Русијом. То је саопштено средином децембра. Преводећи са језика међународне политике, Британци су одлучили да од Кијева затраже извештај где је потрошено 3,57 милијарди долара војне помоћи.

„Тајмс" опрезно указује да Владимир Зеленски, који се нашао на позицији врховног команданта, није баш упућен у војна питања. Пре годину дана, 1. јануара 2022, присећа се Марк Галеоти, председник Украјине је умањивао опасности од почетка сукоба и спремао се за скијање.

Аутор сматра да ће 2023. године Зеленски све своје напоре усмерити на подизање улога и „демонстрацију победа“ како би оправдао инвестиције других земаља, вредне више милијарди долара.

Истовремено, програм обнове земље и проблеми становништва неће бити у фокусу кијевских власти.

Тим Зеленског сматра да се с тим само скреће пажња, пише „Тајмс". Аутор подсећа да је Зеленски у свом говору у Конгресу 21. децембру у којем је истакао да је у току „борба која ће одредити у каквом ће свету живети наша деца и унуци“ рачунао на распиривање сукоба.

Владимир Оленченко, експерт Центра за европске студије са Руске академије наука рекао је за АиФ да је ЕУ крајем прошле године одлучила да радикално промени формат помоћи Украјини.

„Ако је раније она била бесплатна, сада, како је најавила шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен, ЕУ прелази на форму кредитног зајма. Са таквом структуром, одређује се камата, услови сервисирања кредита, потреба за надокнадом итд. С обзиром да су кредити најчешће циљани, за њих ће морати да се подносе извештаји. Овај однос је више финансијски него политички“, рекао је Владимир Оленченко.