Неопходне су нам идеје

Када је почињала да пева узори су јој били Сара Вон, Ела Фицџералд, Махалија Џексон… Потиче из уметничке породице, па и не чуди што је, као мала, желела да постане оперска певачица. За Мају Оџаклијевску, која највећим успехом у својој каријери сматра чињеницу да је опстала на домаћој музичкој сцени више од три деценије, свако ће рећи да је певачица раскошног гласа и талента.

Током каријере учествовала је на бројним фестивалима, а опробала се и у позоришту и на филму. За њу често кажу да је права фестивалска певачица. „Опатија”, „Загреб”, „Београдско пролеће”, „Сплит”, „Ваш шлагер сезоне”, „Месам”, само су неки од фестивала на којима је протеклих деценија учествовала, па и побеђивала.

У недостатку нове плоче коју би промовисала, Маја Оџаклијевска углавном користи фестивале да би публици представила неке нове нумере. Овога лета такмичила се на фестивалу „Пјесма Медитерана” у Будви на коме се представила са песмом „Једини”, као и на херцегновском фестивалу „Сунчане скале” на коме је освојила друго место. Извела је нумеру „Ружа увела” у дуету са Славеном Кнезовићем и освојила Сребрну сирену.

О фестивалима на којима је овога лета учествовала, за „Политику” каже:

– Мислим да је то сјајан покушај да се музика врати музици. Прави певачи су овде доста дуго у сенци, због опште девалвације у нашем друштву. Волим што ови фестивали више не подразумевају учешће народњака и то је корак напред у односу на три корака уназад колико смо направили у протеклих двадесетак година. Просто, требало би поново да почнемо да се пењемо.

Данас су, некада чувене фестивале, попут „Опатије” или „Београдског пролећа”, заменили „Радијски фестивал”, „Пјесма Медитерана”… Оџаклијевска сматра да се данашњи фестивали не могу мерити са оним из времена велике Југославије.

– Све је синтетизовано од тренутка када се појавио турбо фолк и све је био само тужан, туробан и смешан покушај да се направе неке манифестације, зване фестивали. „Месам” је једно време држао примат, али је просто нестао, зато што је очигледно да овом тржишту није био неопходан квалитет. Овде се све свело на у се, на се и пода се. Сада се поново помаљају звездице, певачи коначно могу опет да певају и сматрам да се дешава нешто позитивно што ће дати неоспоран квалитет.

За више од 35 година, колико се професионално бави музиком, објавила је само два албума и неколико сингл плоча. Иако се годинама уназад помиње њен нови албум, Маја Оџаклијевска никако да сними повратничку плочу. Разлоге овако објашњава:

– Сви помињу албум, зато што имају велику жељу да снимим компакт диск. Али, ја имам велики проблем јер овде више нема ауторства. Заказали су композитори, почели су да производе плагијате и нешто што се мени никако не допада, а то је утицај ислама. На нашим просторима то називају етно-варијантом, а једино што се може тако окарактерисати јесте оно што ради Биља Крстић, али и ту има примеса румунске музике. Неопходне су нам идеје, треба нам нешто што потиче са ових простора, као што је некад било. Мени је жао што више нема људи попут Дарка Краљића, који су компоновали песме које се и дан-данас певају. Сетимо се само нумера „Девојко мала” или „Чамац на Тиси”. Нека неко направи и песму каква је била „Чамац на Тиси”, али да буде наше!

На питање да ли је могуће да после толико година каријере овде нема ниједног композитора који би јој понудио квалитетну и оригиналну песму, одговара:

– Није то у питању, јер композитора има, али они просто не раде са циљем да добрим интерпретаторима дају песме, већ им је најбитније ко је у овом тренутку у тренду и ко ће им омогућити да се њихова нумера највише чује на тржишту, односно да се добро котира и прода. Дакле, проблем је углавном економске, а донекле и политичке природе.

Радила је током каријере са Корнелијем Ковачем, Радетом Радивојевићем, Сањом Илићем, Слобом Марковићем и бројним другим композиторима. О томе зашто бар са њима не сарађује, Оџаклијевска каже:

Нико им не плаћа. То је као када бисте од мене тражили да вам скувам добар ручак, а ја немам новца да одем до пијаце. Пошто нема изгледа за нову плочу, наставићу да се појављујем на фестивалима. На крају године планирам да се појавим на „Радијском фестивалу” и онда опет фестивали. Не преостаје ми ништа друго. Када је у питању Беовизија немам намеру да се такмичим на том фестивалу. Mислим да Бог не да више од три шансе, а ја сам их имала пет. Нисам ништа урадила и то је опет нека „кухиња” која мени смета и не желим да се враћам уназад. Ја сам особа која прелази преко свега што је било и окреће своју главу према будућности. А шта ће дати будућност, не знам, али за мене је такмичење на неком фестивалу који подразумева одлазак на Евровизију давно прошло време.