Neophodne su nam ideje

Kada je počinjala da peva uzori su joj bili Sara Von, Ela Ficdžerald, Mahalija Džekson… Potiče iz umetničke porodice, pa i ne čudi što je, kao mala, želela da postane operska pevačica. Za Maju Odžaklijevsku, koja najvećim uspehom u svojoj karijeri smatra činjenicu da je opstala na domaćoj muzičkoj sceni više od tri decenije, svako će reći da je pevačica raskošnog glasa i talenta.

Tokom karijere učestvovala je na brojnim festivalima, a oprobala se i u pozorištu i na filmu. Za nju često kažu da je prava festivalska pevačica. „Opatija”, „Zagreb”, „Beogradsko proleće”, „Split”, „Vaš šlager sezone”, „Mesam”, samo su neki od festivala na kojima je proteklih decenija učestvovala, pa i pobeđivala.

U nedostatku nove ploče koju bi promovisala, Maja Odžaklijevska uglavnom koristi festivale da bi publici predstavila neke nove numere. Ovoga leta takmičila se na festivalu „Pjesma Mediterana” u Budvi na kome se predstavila sa pesmom „Jedini”, kao i na hercegnovskom festivalu „Sunčane skale” na kome je osvojila drugo mesto. Izvela je numeru „Ruža uvela” u duetu sa Slavenom Knezovićem i osvojila Srebrnu sirenu.

O festivalima na kojima je ovoga leta učestvovala, za „Politiku” kaže:

– Mislim da je to sjajan pokušaj da se muzika vrati muzici. Pravi pevači su ovde dosta dugo u senci, zbog opšte devalvacije u našem društvu. Volim što ovi festivali više ne podrazumevaju učešće narodnjaka i to je korak napred u odnosu na tri koraka unazad koliko smo napravili u proteklih dvadesetak godina. Prosto, trebalo bi ponovo da počnemo da se penjemo.

Danas su, nekada čuvene festivale, poput „Opatije” ili „Beogradskog proleća”, zamenili „Radijski festival”, „Pjesma Mediterana”… Odžaklijevska smatra da se današnji festivali ne mogu meriti sa onim iz vremena velike Jugoslavije.

– Sve je sintetizovano od trenutka kada se pojavio turbo folk i sve je bio samo tužan, turoban i smešan pokušaj da se naprave neke manifestacije, zvane festivali. „Mesam” je jedno vreme držao primat, ali je prosto nestao, zato što je očigledno da ovom tržištu nije bio neophodan kvalitet. Ovde se sve svelo na u se, na se i poda se. Sada se ponovo pomaljaju zvezdice, pevači konačno mogu opet da pevaju i smatram da se dešava nešto pozitivno što će dati neosporan kvalitet.

Za više od 35 godina, koliko se profesionalno bavi muzikom, objavila je samo dva albuma i nekoliko singl ploča. Iako se godinama unazad pominje njen novi album, Maja Odžaklijevska nikako da snimi povratničku ploču. Razloge ovako objašnjava:

– Svi pominju album, zato što imaju veliku želju da snimim kompakt disk. Ali, ja imam veliki problem jer ovde više nema autorstva. Zakazali su kompozitori, počeli su da proizvode plagijate i nešto što se meni nikako ne dopada, a to je uticaj islama. Na našim prostorima to nazivaju etno-varijantom, a jedino što se može tako okarakterisati jeste ono što radi Bilja Krstić, ali i tu ima primesa rumunske muzike. Neophodne su nam ideje, treba nam nešto što potiče sa ovih prostora, kao što je nekad bilo. Meni je žao što više nema ljudi poput Darka Kraljića, koji su komponovali pesme koje se i dan-danas pevaju. Setimo se samo numera „Devojko mala” ili „Čamac na Tisi”. Neka neko napravi i pesmu kakva je bila „Čamac na Tisi”, ali da bude naše!

Na pitanje da li je moguće da posle toliko godina karijere ovde nema nijednog kompozitora koji bi joj ponudio kvalitetnu i originalnu pesmu, odgovara:

– Nije to u pitanju, jer kompozitora ima, ali oni prosto ne rade sa ciljem da dobrim interpretatorima daju pesme, već im je najbitnije ko je u ovom trenutku u trendu i ko će im omogućiti da se njihova numera najviše čuje na tržištu, odnosno da se dobro kotira i proda. Dakle, problem je uglavnom ekonomske, a donekle i političke prirode.

Radila je tokom karijere sa Kornelijem Kovačem, Radetom Radivojevićem, Sanjom Ilićem, Slobom Markovićem i brojnim drugim kompozitorima. O tome zašto bar sa njima ne sarađuje, Odžaklijevska kaže:

Niko im ne plaća. To je kao kada biste od mene tražili da vam skuvam dobar ručak, a ja nemam novca da odem do pijace. Pošto nema izgleda za novu ploču, nastaviću da se pojavljujem na festivalima. Na kraju godine planiram da se pojavim na „Radijskom festivalu” i onda opet festivali. Ne preostaje mi ništa drugo. Kada je u pitanju Beovizija nemam nameru da se takmičim na tom festivalu. Mislim da Bog ne da više od tri šanse, a ja sam ih imala pet. Nisam ništa uradila i to je opet neka „kuhinja” koja meni smeta i ne želim da se vraćam unazad. Ja sam osoba koja prelazi preko svega što je bilo i okreće svoju glavu prema budućnosti. A šta će dati budućnost, ne znam, ali za mene je takmičenje na nekom festivalu koji podrazumeva odlazak na Evroviziju davno prošlo vreme.