Град напретка и „Боинга”

Кад слетите на тек реновирани аеродром „Такома” у Сијетлу, брзо схватите да сте стигли у будућност. Најдуже покретне степенице, модерне уметничке инсталације на плафону изнад пртљага иза којих су скривене камере, као и симпатичне афроамеричке царинице које вам се смеше док њихови мали пси њушкају ваше кофере – делују футуристички. Изгубљени пртљаг брзо је пронађен… А док се возите потом ка центру града заливом Елиот на Пацифику, уколико сте долазили у овај град, приметите колико је „порастао”.

„Космичка игла”

Изнад линија метално сјајних облакодера увек се промаља торањ „Космичка игла”, симбол Сијетла. Име је добио јер се сматра да његов сребрни врх симболише корелацију с космосом. Грађен је почетком шездесетих година када су торњеви „завладали” у архитектури, по замисли Џона Грема и Едварда Карлсона, као пешчани сат с летећим тањиром на врху, иза чијих стаклених прозора су видиковац и ресторан у којем се окренете за 360 степени у 47 минута. У центру највећег града државе Вашингтон отворен је поводом Светског дана архитектуре 1962. године. Видиковац је футуристички лебдећи диск с ротирајућом платформом, с које су са 160 метара висине град разгледали и председници Џон Кенеди и Ричард Никсон, а на којој је и Елвис Присли снимао романтичне сцене у чијој кружној позадини се приказивао „филм о Сијетлу”. С океана и залива Елиот и Пјуџит саунд поглед клизи и преко језера Унион на мостове, затим једну од највећих старих лука за промет с азијским државама која је данас туристичка атракција. Због ове „разгледнице”, упркос врло кишовитој зими, сви који и сада посете град прво хитају на торањ.

С њега поглед пада и на други симбол Сијетла, Велики точак у луци. До њега се за 2,5 долара стиже аутобусима, као главним превозним средством у граду.

Град је од морских олуја и историје сачувао „водени  фронт”, како зову срце велеграда.

Знаменитости „воденог фронта” боље се још виде с Пацифика, с висине од 53,5 метара панорамског Великог точка направљеног 2012. године.

Грађен по угледу на Небески точак поред водопада Нијагара и сличне у Јужној Каролини.

Велики точaк је највећи туристички точак на западној америчкој обали, а посебан је по томе што је једини изнад саме воде, тихоокеанског залива Елиот. Из 43 гондоле – затворенe кабинe, покретнe у било које доба године, 300 посетилаца одједном може да се окрене у ваздуху за 12 минута.

Поглед с друге стране пада и на необичну оближњу планину Мон Рејније, 4.300 метара високи угашени вулкан, а данас глечер чији врх је и лети прекривен снегом, назван по киши коју доноси.

Сијетл је једна од 15 најважнијих америчких метропола. Седиште бродарства, потом ваздухопловне индустрије „Боинг”, а данас и технолошког развоја, седиште „Мајкрософта”, „Гугла” и „Амазона”, али и познате светске музике, настао је 1851. на плажи Алки поред Пацифика, тлу које је припадало индијанским племенима 4.000 година. Назив је добио по чувеном и последњем  поглавици Сијетлу који је написао америчком председнику једно од најлепших писама у историји. На понуду да Индијанци продају територију у замену за резерват, поручује да ће „када последњи црвени човек нестане, дух његовог народа остати у околним шумама”. Тако је и било: од здравог четинарског и јаворовог дрвета настале су куће Сијетла, кроз чије углавном беле даске провејава дух једноставности индијанске прошлости.

Некад типичан раднички град, чије су класне разлике описане у култној серији „Фрејжер”, међутим, данас је једна од најпопуларнијих америчких престоница, с пешачким туристичким уличицама надомак луке, које све воде до старе пијаце „Пајк маркет”, главне туристичке атракције, на којој осим што можете да попијете пиво у најстаријој пивници, уживате и у представама продаваца рибе који се за публику добацују бакаларима.

Преко пута је и први у свету отворени „Старбакс” из 1971. године. Градским степеницама из луке долазите до Музеја уметности у којем су сабрана дела свих епоха и делова света. У њему је и скулптура Велики миш као симбол фашизма, једно од највећих дела антифашистичке поруке у свету, а  испред здања је покретна џиновска скулптура која симболише радника с чекићем у руци.

Град напретка и „Боинга” окупио је и најбоље светске авио-инжeњере, међу којима се посебно по важним пројектима истичу наши стручњаци, захваљујући чему овде постоји мала, али призната српска заједница. Репортерки  „Политике”  радо су показали историјски музеј „Боинга”, у којем су председнички авиони, али и поставка посвећена Дизнију јер је ставио глумце и студио на располагање америчкој авијацији у Другом светском рату. Потом и кроз паркинг старих мини-авиона типа „цесна” који су некима од њих пасија.

У „смарагдном граду”, како га зову због очуваних северноамеричких шума четинара, живи дух поглавице Сијетла. Сијетлани су одржали обећање, које је било услов поглавичине предаје како би спасао преостали народ, да ће „земљу Индијанаца чувати као светињу” у којој ће се „увек осећати мирис ветра, прочишћен поподневном кишом и мирисом боровине”.

Земун на аутомобилској таблици

Бранко Лакић и његова супруга Александра показали су нам и оближња рибарска места – Киркленд на језеру Вашингтон и Едмондс ловиште лососа. На таблицама њихових кола пише „Земун”.

Влада Каракушевић, син нашег познатог карикатуристе Александра Класа, организовао је и промоцију књига и наших новинских издања, показавши нам тек завршен „Мајкрософтов” парк водопада у оближњем Белвјуу, изнад чијег градилишта су још светлећи црвени кранови. Обележени, тако штите пилоте рекреативних авиончића који стално надлећу „град на три велике воде”. Игор Учакар, инжењер и пилот истовремено, провозао нас је једним од њих преко залива Пјуџит до оближњег острва Сан Хуан, недалеко од острва Квимпер и Порт Таунзенда где је сниман филм „Официр и џентлмен”. На острву смо прошетали кроз малу луку Фрајдеј Харбор, омиљено викенд-место Сијетлана у којем се још  прави домаћи сладолед који се може платити само „у кешу” и где постоји музеј индијанских дрвених скулптура.

Град  „Нирване” и поп и рок културе

Од 1918. до педесетих  година прошлог века у граду је развијена џез сцена у 20 ноћних клубова у Улици Џексон, где је данас Кинеска четврт. Ту су свој музички сан започели Реј Чарлс и Квинси Џоунс, али је Сијетл и родни град Џимија Хендрикса чији споменик је у центру, као и рок стила гранџ градске и потом светске групе „Нирвана”. У новије време град је познат и по инди рок и инди денс музици, а историјат сцене може да се види у ЕПМ – Mузеју поп, рок и филмске културе.

„Златна грозница”

Пионирски трг, на ком се и данас налази биста поглавице Сијетла, најстарији је сачувани део града у којем је и први торањ „Смит”, а под којим је, данас музеј, стари град који је нестао у великом пожару 1889. године. Прастаре црне клизаљке, „сингерица” и дрвене школске клупе, пронађене у ископинама, сведочанства су о времену „златне грознице” када је велика лука представљала „врата ка Аљасци”. Након пожара, центар града су подигли неколико улица изнад мора и почели да граде куће од камена и цигле. Улице на узбрдици опасане су зидовима и повезане мердевинама, објаснио је водич кроз подземне ходнике Џејкоб Минестри. „Том изградњом спречене су поплаве, али су многи Сијетлани извршили 'непланирано самоубиство' пењући се мердевинама припити ка кући”, прича.

Стаклена башта

Џиновски црвени цветови, жуто дрвеће, јелке и индијански летећи травњаци – само су део стаклених уметничких дела музеја „Чихули башта и стакло” у Музејској четврти. Творац Дејвид Чихули један је од оснивача уметности дувања стакла шездесетих година прошлог века, која је настала из посебне вештине Индијанаца. У музеју је и соба која личи на „Лабудово језеро”. Стаклено цвеће преплављује „рибарски чамац”, праћен стакленим лабудовима, а одраз на сјајном поду ствара у фиктивном језеру дупло уметничко дело.