Плате наставника веће за око 8.300 динара

Повећање зарада за 12,5 одсто од овог месеца у новчаницима највећег броја просветних радника, што значи наставника основних и средњих школа са пуним радним ангажовањем, значиће додатних око 8.300 динара на досадашња месечна примања. Плате запосленима у образовању исплаћују се у два дела, од којих први на рачун леже крајем прве седмице у месецу, а други десетак дана пре краја месеца.

Школски радници у јануару примају децембарску плату. Повишицу јануарске зараде осетиће у фебруару, али не у потпуности. Наиме, за два нерадна дана државног празника поводом нове године у актуелном месецу не добија се плата него накнада зараде која се по Закону о раду обрачунава као просечна вредност радног сата за целу протеклу годину, подсећа за наш лист Душан Кокот, председник Независног синдиката просветних радника Војводине.

Такође, указује и да ће део запослених у просвети приликом обрачунавања јануарске плате остати без прихода за преконормни рад, јер рад преко норме се исплаћује по одржаном часу, а наставе нема у току распуста. Распуст је, по правилу, за ученике, не и за наставнике, али будући да су оцене закључене, добар део актуелног зимског предаха од школских обавеза за ученике значи и одмор за запослене у школама, а за те нерадне дане просветним радницима се обрачунава основна зарада, као да су радили.

Отуда, колико ће запослени следећег месеца осетити повећање месечног дохотка зависи и од тога колико ће овог месеца имати радних дана у школи. Прве у овој години, по школском календару, почињу да раде војвођанске средње школе, већ од понедељка, 9. јануара, и до краја месеца пред њима је 17 радних дана. То је за пет више него што ће имати основци у северној покрајини и средњошколци ван Војводине, којима настава почиње 16. јануара. Најмање ће овог месеца радити осмолетке у централној Србији, у њима друго полугодиште стартује у понедељак, 23. јануара, што значи да ће овог месеца имати укупно седам радних дана.

– Основица у образовању до сада је била 3.833 динара, а с повећањем од 12,5 одсто од јануарске плате у овој 2023. години износиће 4.312 динара, што је за 479 динара више. Основна зарада наставника са седмим степеном стручне спреме и пуним радним ангажовањем, а таквих је највише у предуниверзитетском систему, до сада је износила 66.393 динара. Она ће будуће износити 74.692 динар, то јест биће увећана за 8.299 динара. Наставник са шестим степеном стручне спреме је до сада примао основну зараду од 57.040 динара. Након овог увећања његова плата ће бити 64.170 динара, то јест за 7.130 динара већа – појашњава Кокот за „Политику”.

Његова рачуница показује и да ће убудуће 80.600 динара износити месечна примања наставника са седмим степеном стручне спреме и пуним радним ангажовањем, који су притом и разредне старешине и имају десет година радног стажа у образовању. Плата професора с истим овим обавезама, али с дупло више, то јест 20 година, радног стажа у просвети износиће 83.650 динара.

Минимална цена рада у овој години износиће у просеку 40.020. динара, што је повећање од 14,3 одсто, уједно и највеће процентуално повећање минималне зараде икада, по оцени Синише Малог, министра финансија. Основица у образовању први пут је увећана двоцифреним процентом, то јест за 12,5 одсто. То Бранко Ружић, министар просвете, сматра крупним искораком имајући у виду спроведену фискалну консолидацију, украјинску и енергетску кризу, док просветни синдикати негодују, јер за њих ово повећање није довољно и није логично да просечна плата у просвети буде испод републичког просека.

У разговору за наш лист Душан Кокот подсећа да је дуже од деценије, баш као и сада, повећање минималца веће него секторско увећање зарада у образовању и пита „Ко ту кога стиже лаганим касом?” Затим и одговара да ће тим темпом за десет година наставници примати минималац. Нарочито истиче да се већим растом минималне цене рада него основице за обрачун плата у образовању додатно нарушавају односи зарада уређени Законом о платама у државним органима и јавним службама и Уредбом о коефицијентима за обрачун и исплату плата у јавним службама. Као пример наводи да се ако се минимална цена рада за месеце са највише радних дана упореди с почетном платом факултетски образованог наставника долази до односа један према 1,7 и закључује да то најбоље осликава колико смо далеко од законског решења да је однос између најниже и највише плате у просвети један према три.

– Зарада у образовању се рачуна једноставно – основица пута коефицијент. Основица увећана за 12,5 одсто износи 4.312 динара. Држава је, рецимо, рад теткице вредновала коефицијентом 6,3. Другим речима, уговорила јој је зараду од 27.166 динара у време када је минималац 40.020 динара. Илустрације ради, оквирно, на платном листићу теткице у фебруару писаће да је зарада 27.000 динара, а корекција до минималца 13.000 динара које дотира ресорно министарство. Сви запослени, од физичких до административних радника, с коефицијентом мањим од 9,8 зарађују мање од минималца. То је кључно. Математиком незаконите корекције до минималних примања догађа се да професор који има три пута већи коефицијент од физичког радника, у новчанику сваког месеца има једну и по плату физичког радника. Цена рада морала би да буде таква да помножена са коефицијентом даје бар минималац. Али код нас и даље није тако. Професор с коефицијентом 17,23 требало би да прима плату у висини три просечна минималца, то јест 120.000 динара, а у ствари месечно ће у просеку у 2023. години зарађивати 70.000 динара – разјаснио је Кокот.