Млади Србију бране насељавањем празних кућа и рађањем деце

Интересовање младих брачних парова за повратак на село све је веће. Дневно Министарству за бригу о селу Србије стиже од 13 до 15 захтева што је годишње око 5.000. Насељавањем празних сеоских кућа означен је и почетак једног новог тренда. А решени смо да скућимо бар онолико породица колико је својевремено Арсеније Чарнојевић повео из Старе Србије, каже у разговору за „Политику” Милан Кркобабић, министар за бригу о селу Србије.

Урадили сте важну ствар за враћање младих брачних парова у села...

Заиста је реч о младим, а посебно наглашавам, веома храбрим људима. У просеку су млађи од 30 година. Већина њих је остала да живи и ради у свом или суседном селу. А оно што изненађује и све нас охрабрује је податак да је готово 20 одсто нових станара стигло из градских и приградских насеља. Насељавањем празних сеоских кућа означен је и почетак једног новог тренда. Носиоци пољопривредних газдинстава, којих је у Србији око 560.000, у просеку имају 64 године. Ако се њима у селима придружују девојке и младићи од 30 година јасно је да дугорочно битно мењамо демографску слику једног села, једне општине, једног округа.

Колико их је до сада нашло дом, колико још намеравате да их скућите?

До сада је свој кров над главом добило више од 5.000 грађана са 2.250 деце. Насељена је 1.631 сеоска кућа са окућницом у 570 села, која се налазе у 119 општина Србије. Сјајни примери су Бачка Паланка, где је за две године купљено и усељено чак 110 кућа и, посебно, Бачко Петрово Село са највише додељених кућа – 55! Својеврстан куриозитет је да је на истоку земље, у селу Жељуша, општина Димитровград, чак пет кућа усељено у само једној улици.

Решени смо да скућимо бар онолико породица колико је својевремено Арсеније Чарнојевић повео из Старе Србије. А како наводи Михаило Пупин било је око 35.000 изабраних породица – породичних задруга са по десет, двадесет или више чланова. Ово је мисија коју су неки, верујем без претенциозности, назвали „повратак Чарнојевића”.

То је само почетак. Јер, у Србији има око 150.000 празних кућа.

Да ли и даље има интересовања за ову акцију?

Интересовање не јењава, напротив расте из дана у дан. Сада је већ 13 до 15 захтева дневно. А то је годишње око 5.000. То велико занимање, као и јасно изречена подршка председника Републике Србије Александра Вучића да ће новца бити док буде заинтересованости, били су од пресудног значаја да са академиком Драганом Шкорићем, председником Академијског одбора за село САНУ прихватим да наставимо ову мисију. Она је наш државни и национални одговор на актуелне популационе, политичке и безбедносне изазове са јасном поруком: држава Србија се брани насељавањем празних кућа и рађањем деце.

Овде нема места политикантству. Ово је императив опстанка Србије!

Колико вам у мисији препорода села Србије значи сарадња са САНУ?

Много. Без знања, данас у 21. веку, не можемо ништа значајније да урадимо. Круна сарадње је формирање Националног тима... са 80 врхунских стручњака различитих националности, вероисповести и политичких опредељења и израда Националног програма за препород села Србије – научно утемељеног путоказа за практично деловање. Шта смо конкретно урадили? На почетку смо обновили задругарство: до 2017. гасило се око 100 задруга годишње, а данас их је 1.100 новооснованих. Имам обавезу да посебно захвалим копредседнику тима академику Драгану Шкорићу и координаторима: ректору Београдског универзитета проф. др Владану Ђокићу, проф. др Зорици Васиљевић, декану Саобраћајног факултета проф. др Небојши Бојовићу, нашем славном песнику за децу, националном културном благу Србије Љубивоју Ршумовићу, проф. др Владимиру Гоатију, агроекономисти Милану Пространу... Они су права адреса за похвале и критике.

И нешто сасвим лично. Почивши патријарх Иринеј је на једном важном државном скупу академику Шкорићу и мени рекао: „Радите ваљану ствар за Србију!” И то нас посебно обавезује.

Шта су очекивања младих који остају или из града прелазе да живе и раде у селима? И како држава може да им помогне?

Млади очекују да на селу имају бар приближно исте услове за живот као и њихови вршњаци у градовима. Учинили смо прве кораке: поред решавања стамбеног проблема доделом кућа, држава је до сада помогла рад 207 задруга широм Србије и на територији КиМ, чиме је решена егзистенција више десетина хиљада људи. Доделили смо и минибусе за бесплатан превоз у 35 општина, чиме смо решили проблем мобилности становника 847 села. Годишње ће тај превоз користити око 1,4 милиона путника! Нисмо заборавили културну завичајну традицију, фолклор, спорт... На „Михољским сусретима села” за две године било је 250.000 учесника и посматрача. Уз широкопојасни интернет, изградње регионалних и локалних путева, водовода и канализације у оквиру Инвестиционог плана „Србија 2020-2025”, слика стандарда у селима полако али сигурно се мења – набоље.

Да ли је ово начин и да се млади више венчавају ако знају да имају кров над главом?

Све ово је један од предуслова за заснивање породица. Али, кључно је да млади у селима могу да договарају, планирају и одлучују самостално – уз финансијску подршку државне касе. Тамо где тога има – они ће остајати. Реч је о партнерству и солидарности урбаног и руралног, у складу са Лајпцишком повељом. То је та наша веза са Европом. У складу са свим тим, залажем се за нову територијалну организацију Србије и увођење сеоске општине.

Како ће се од овог јануара усклађивати пензије?

Најзад, пензије ће пратити раст зарада! Почиње да се остварује основни вредносни став ПУПС – Солидарност и правда за који се залажемо читавих 17 година – од оснивања. То конкретно значи да ће пензије лекара, војника, учитеља расти онолико колико расту примања њихових активних колега. Гарант за то је држава Србија кроз јасно изражену политичку подршку председника Александра Вучића.

Залажете се за увођење социјалне гарантоване пензије...

Реч је о посебном виду социјалног давања од најмање 100 евра за све старије од 65 година који нису и неће остварити право на пензију, а немају имовину и друга примања. Међу њима је највише жена и то жена на селу. „Социјална гарантована пензија” је институт социјалне политике и не треба је доводити у везу са Фондом ПИО, нити са било којом врстом пензија.

Шта ћете поново покушати да урадите за пензионере земљораднике да би били мотивисани да више уплаћују доприносе?

Неопходна је хитна и коренита реформа у делу ПИО система који се односи на пољопривредне пензије. Ово је сада неодрживо и неиздрживо. Апсурдно је да неко са 0,5 хектара уплаћује исти допринос као неко ко поседује 5.000 хектара. Конкретно, за пољопривреднике је најповољније решење отписати њихова дуговања у целости, а мање повољно репрограмирање главног дуга, уз отпис камате. Како је реч о заиста великом броју људи који су у позним годинама, реформа мора бити коренита, свеобухватна и социјално одговорна.

Последњих недеља свакодневни су унутрашњи избори у локалним одборима ПУПС – Солидарност и правда. Да ли је реч о редовним активностима или се можда спремате за неке изборе?

Реч је о редовним унутарпартијским изборима у 129 општинских и градских организација Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије – Солидарност и правда. Избори теку беспрекорно, уз масовно присуство постојећих и све већег броја нових чланова. Врата ПУПС – Солидарност и правда су широм отворена. Што се тиче вишестраначких избора, спремамо се као да ће их бити сутра, а радимо (где смо преузели одговорност), савесно и предано као да их никада неће бити.