Да ли ће штрајкови бити ограничени и у Србији

Британски премијер Риши Сунак најавио је закон о спровођењу „минималног нивоа услуга”, којем је циљ сузбијање штрајкова, објавио је „Тајмс” пре два дана. Пропис ће обухватати шест сектора, укључујући здравство, жељезнице, образовање, противпожарну и граничну сигурност, а захтеваће да део чланова синдиката током обуставе рада настави да ради како би се задржао „минимални ниво” услуга.

Због нагло растуће инфлације и дугогодишње стагнације раста радничких плата, Британија се ове зиме суочава с таласом индустријских акција и штрајкова који дословно парализирају живот у Великој Британији, пре свега железнички превоз и здравствени сектор, пише „Ројтерс”.

Уколико би био донет овај закон, штрајкови би се сматрали незаконитим, ако синдикати одбију пружити „минимални ниво услуге”, цитирале су медији владин извор. Према владиним плановима за ограничавање права на штрајк, послодавци ће моћи тужити синдикате и отпуштати особље, додаје неименовани извор.

Премијеров уред Ришија Сунака, досад није одговорио на захтев Ројетерса за коментар.

Добар познавалац радничких права и професор на ФПН Зоран Стојиљковић за сајт „Политике” подсећа да је пре скоро пола века запад из енергетске кризе изашао кроз раст камата и инфлацију чиме су биле обезвређене зараде. Каже да се сличан сценарио може и сада очекивати, јер су штрајкови и протести, који су тада озбиљно уздрмали Велику Британију, били спречавани на све могуће начине.

„Када се инфлаторно обезвреде зараде, почиње да се тренира строгоћа тиме што би се онемогућило право на протесте. Ови закони, уз помоћ полицијског видео надзора, могу протестанте да учине препознатљивим и да се према тим људима примењују законске мере”, каже Стојиљковић.

На питање да ли то може да може да се примени и у Србији, наш саговорник каже да је то могуће и да се може очекивати тако што ће се, у нашем случају, позивати на патриотизам, да би спречили масовније штрајкове.

„Богати и код нас неће платити рачун кризе и видите да је одбијено да се додатно опорезује екстра профит у Србији. Ако би се сличан закон донео у Србији то би била милитаризација рада, јер како бисте другачије тумачили забрану штрајкова и протеста. На тај начин би рад учинили неслободном делатношћу. Могуће је да неко види тај британски пример и да под изговором, демократизације рада, се уведе и код нас”, каже Зоран Стојиљковић. Додаје на овој врсти демагогије, који се све више шири у Србији, могуће је да и код нас буде примењен, али само као крајње средство да би се сузбило незадовољство због повећања цена и пада животног стандарда.

„То ће покушавати да гуше медијским и јавним притиском. Очекујем да ће тим поводом бити узиман као пример положај Срба рецимо на Косову. Уз то, сигуран сам да ће се евентуални протести доводити у ред тако што ће се дисциплиновати партијски доведени људи који ни по знању, а ни по стручности не би били тамо где су сада”, закључује наш саговорник.